Robert Kuper: Priština nije pristala da na pločici stoji ceo tekst fusnote

Kako će izgledati nastavak dijaloga Beograda i Prištine teško je reći dok se ne formira srpska vlada i dok ne čujemo sve političke aktere u Beogradu. Kako predsednik Tomislav Nikolić tumači Ustav, pregovore će nastaviti Vlada, a ne on. Nikolić je rekao da će kao predsednik imati odgovornost da prati pregovore, ali da će prvenstvenu odgovornost imati premijer - kaže, za "Novosti", Robert Kuper, posrednik Evropske unije u dijalogu, koji se u sredu u Beogradu sastao sa Nikolićevim savetnicima i šefom beogradskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem.

* Predsednik Nikolić je želeo proveru da li su neki sporazumi iz dosadašnjeg dijaloga protivni ustavnom poretku Srbije. Ima li problema sa onim što je do sada dogovoreno?

- Još u Briselu Nikolić je rekao da pridaje značaj postignutim dogovorima i njihovoj ispravnoj primeni i niko tada nije sugerisao da su protivni srpskom Ustavu. Razumeo sam da je želja predsednika da pomogne kredibilitetu Srbije tako što će se dogovoreno i primeniti. Rekli smo tada da ćemo doći da prođemo kroz sporazume i ukažemo gde postoje prepreke za njihovu primenu. Sastanak u Beogradu je bio koristan i konstruktivan, ali nisam siguran koliko brzo ćemo moći da vidimo rezultate, pošto vlada još nije formirana. Verujem da je tim predsednika sada razumeo sporazume.

* Mislite li da bi dijalog na nivou Vlade bio efikasniji?

- Sve je moguće. Važno je šta će biti Vladina politika i koliko će biti fleksibilna. To sada ne znamo.

* Da li podizanje diskusije na politički nivo znači da će na stolu biti i političke teme?

- Mnogi ljudi ovo smatraju tehničkim dijalogom, ali ja ne znam šta je tehničko, a šta političko. Tokom dijaloga protekle godine uvek sam imao utisak da je tu blizu i politički nivo. Predsednik Tadić i premijer Kosova Tači bili su informisani šta se dešava u dijalogu i verovatno su donosili i mnoge odluke.

* Hoće li se u dijalogu potegnuti pitanje specijalnog statusa severa Kosova? Borislav Stefanović je rekao da političke teme uključuju i tu...

- To nije pitanje na koje mogu sada da odgovorim. Srpska vlada bi o tome morala da razgovara sa ljudima na Kosovu. To je veoma osetljivo pitanje. Gospodin Stefanović je mnogo hrabriji od mene.

* Gde je nastao problem sa fusnotom? Stefanović smatra obmanom kada se kaže da fusnota ne treba da bude ispisana na tabli sa imenom Kosova...

- Srpska strana je nekoliko puta potezala pitanje oko pojavljivanja fusnote na tablama sa imenom. Kosovska strana nikad nije rekla ni da je to u redu, niti da je u potpunosti neprihvatljivo. Teško je reći da je oko toga bilo sporazuma. Pitanje je bilo potegnuto, a odgovor je bilo - ćutanje. Kada smo bilateralno u Prištini otvorili ovo pitanje, tražeći njihov stav, rekli su nam da je za njih ekstremno teško da prihvate zvezdicu i da im je neprihvatljivo da na pločici stoji fusnota.

* Ključ nesporazuma, po vašem mišljenju, je to što u sporazumu nema reči "pločica" kada se govori o fusnoti?

- Tako izgleda. Priština nije pristala na to da na pločici stoji ceo tekst.

* U sporazumu, međutim, stoji da tekst fusnote ide uz zvezdicu, zar to onda ne važi i za pločicu?

- Ne važi. Na pločici može da stoji zvezdica, a objašnjenje šta ona znači može da stoji negde drugde. Ovo je smešna stvar za raspravu. Poenta fusnote je da stavi do znanja da nema prejudiciranja statusa i to važi gde god da je fusnota. To govori da kada se sedi za stolom sa nekim ispred koga je naziv Kosovo, to nije akt priznavanja.

* Znači li sve ovo da sporazum oko regionalnog predstavljanja Kosova, zapravo, nije postignut? Hoće li biti još razgovora na ovu temu ili je stvar završena?

- Mislim da imamo sporazum u kome ne piše da fusnota mora da se pojavi na tabli. Ni Kosovo nije zadovoljno, ali pre nekoliko dana nisu napustili sastanak u Beogradu, iako je fusnota bila na tabli.

* Imate li vi informaciju o tri nova uslova za početak pregovora saEU, a koji se tiču ukidanja paralelnih institucija na severu, otvaranja kancelarija u Beogradu i Prištini i sastanku na najvišem nivou?

- O otvaranju pregovora sa Srbijom odlučuje Savet EU. A, pre izvesnog vremena Angela Merkel je u Beogradu pričala o ukidanju paralelnih struktura. To je tema na kojoj će se zadržati pažnja zemalja članica Saveta. Mislim da nema papira koji kaže da tri nova uslova postoje, ali već neko vreme se smatra da su paralelne strukture važno pitanje.

* To je važno pitanje za Nemačku, ili je to mišljenje svih članica?

- Ne verujem da je Nemačka jedina koja smatra da je ovo bitno pitanje, reč je o Savetu.

* Da li je isti slučaj i sa otvaranjem kancelarije Beograda u Prištini i obrnuto?

- Veoma je moguće. Bilo je veoma komplikovano organizovati da Srbi glasaju na Kosovu. Da je postojao direktniji kontakt Prištine i Beograda, bilo bi mnogo lakše. Ali i kod ove tačke se čeka nova vlada.

* Šta to znači? Nove uslove?

- Ne znam šta se smatra starim uslovima. Mišljenje Komisije EU govori o telekomunikacijama, struji, saradnji sa Euleksom i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

* Da li ta "normalizacija" u prevodu znači otvaranje međusobnih kancelarija?

- Ne bih na taj način odgovorio na ovo pitanje, jer ne postoji papir koji o tome govori. To nije potpuno nova ideja, ali u dijalogu do sada o tome nije bilo reči, kao što se nije raspravljalo ni o paralelnim strukturama.

* Prema mišljenju Stefanovića, po pitanju tumačenja fusnote stavljate se na stranu Prištine...

- Ne, uopšte. Kada ste u sredini, ljudi vas optužuju da ste uz jednu ili drugu stranu. Radili smo ekstremno naporno da se fusnota prihvati.

 * Ostajete li vi medijator dijaloga ako se format razgovora promeni?

- Ne. Ako se dijalog podigne na politički nivo, onda to neću biti ja. 

* Ko bi u ime EU bio posrednik u takvom slučaju?

 - Politički nivo bi verovatno značio da to bude Ketrin Ešton.

Dušica Đorđević

(Večernje novosti)