петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Риза Хаљими: Вредности рефрендума у Прешеву 1992. су и данас актуелне
Хроника

Риза Хаљими: Вредности рефрендума у Прешеву 1992. су и данас актуелне

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 02. март 2015.

Прешево -- Лидер ПДД Риза Хаљими изјавио је да ће будући статус Албанаца у прешевској долини зависити од брзине европских интеграција Србије.

Он је навео да ће бити важан и интензитет подршке влада Албаније и Косова Албанцима у региону за реализацију захтева изражених на референдуму из 1992.

Хаљими је у саопштењу навео да је "референдум 1. и 2. марта 1992. историјски датум за Албанце у прешевској долини и да је његов велики значај у томе што су Албанци из ових општина јавно исказали своју политичку вољу и понудили политичко решење свог статуса у околностима пропадања једног државног система и крвавих ратова". 

Референдум, који је за државне органе био нелегалан, организовале су и спровеле ПДД Ризе Хаљимија, који је и народни посланик у актуелном сазиву Скупштине Србије, и Демократска партија Албанаца (ДПА) чији је лидер Рагми Мустафа у другом мандату председник општине Прешево.

На референдуму 1992. године који је организован у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, али и у више европских земаља, 98 одсто изашлих од око 45.000 гласача се на импровизованих гласачким местима у приватним кућама и локалима изјаснило "за територијалну аутономију са правом прикључења Косову". 

Одржавњу референдума претходила је заједничка седница 96 албанских делегата представника политичких партија и асоцијација из Прешева, Бујановца и Медвеђе, на којој је одлучено да ће питање на референдуму бити да ли сте "за територијалну аутономију са правом прикључења Косову". 

"Вредности референдума су и сада актуелне, нарочито у предстојећем процесу европских интеграција током којих Србија треба да промени свој однос према статусу националних мањина, нарочито у случајевима када националне мањине представљају већину у одређеном региону, као што је случај у прешевској долини", казао је Хаљими. 

Хаљими је навео да у Европи постоје примери унапређеног статуса националних мањина као што је случај немачке мањине у Јужном Тиролу у Италији, или случај шведске мањине на острвима Оланд у Финској, као и најновији пример који по њему представља статус српске мањине на Косову која је добила значајно виши ниво права захваљујући и интернационалним ковненцијама.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер