Хроника | |||
Риза Хаљими: Вредности рефрендума у Прешеву 1992. су и данас актуелне |
понедељак, 02. март 2015. | |
Прешево -- Лидер ПДД Риза Хаљими изјавио је да ће будући статус Албанаца у прешевској долини зависити од брзине европских интеграција Србије. Он је навео да ће бити важан и интензитет подршке влада Албаније и Косова Албанцима у региону за реализацију захтева изражених на референдуму из 1992. Хаљими је у саопштењу навео да је "референдум 1. и 2. марта 1992. историјски датум за Албанце у прешевској долини и да је његов велики значај у томе што су Албанци из ових општина јавно исказали своју политичку вољу и понудили политичко решење свог статуса у околностима пропадања једног државног система и крвавих ратова". Референдум, који је за државне органе био нелегалан, организовале су и спровеле ПДД Ризе Хаљимија, који је и народни посланик у актуелном сазиву Скупштине Србије, и Демократска партија Албанаца (ДПА) чији је лидер Рагми Мустафа у другом мандату председник општине Прешево. На референдуму 1992. године који је организован у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, али и у више европских земаља, 98 одсто изашлих од око 45.000 гласача се на импровизованих гласачким местима у приватним кућама и локалима изјаснило "за територијалну аутономију са правом прикључења Косову". Одржавњу референдума претходила је заједничка седница 96 албанских делегата представника политичких партија и асоцијација из Прешева, Бујановца и Медвеђе, на којој је одлучено да ће питање на референдуму бити да ли сте "за територијалну аутономију са правом прикључења Косову". "Вредности референдума су и сада актуелне, нарочито у предстојећем процесу европских интеграција током којих Србија треба да промени свој однос према статусу националних мањина, нарочито у случајевима када националне мањине представљају већину у одређеном региону, као што је случај у прешевској долини", казао је Хаљими. Хаљими је навео да у Европи постоје примери унапређеног статуса националних мањина као што је случај немачке мањине у Јужном Тиролу у Италији, или случај шведске мањине на острвима Оланд у Финској, као и најновији пример који по њему представља статус српске мањине на Косову која је добила значајно виши ниво права захваљујући и интернационалним ковненцијама. (Танјуг) |