Ričard Falk: Srbija bila eksperiment u kojem su ispitivane granice međunarodnog prava

Najbolji put do rešenja za Kosovo je kompromis u kojem bi obe strane osećale da su ostvarile neku korist, a jedna od mogućnosti je podela, ali to zavisi od volje zainteresovanih strana i ne može se nametnuti, smatra američki stručnjak za međunarodno pravo Ričard Falk.

- Postoji dosta razočaranja na obe strane u pogledu onoga što se desilo posle NATO intervencije. Bilo da je reč o političkim tendencijama na strani kosovskih Albanaca, ili na srpskoj strani, one nisu previše ohrabrujuće kad je reč o mogućnosti pomirenja i postizanja stvarnog mira - rekao je Falk na Rodosu, gde učestvuje na forumu Dijalog civilizacija.

Navodeći da je Kosovu cilj da bude primljeno u Ujedinjene nacije, Falk sumnja da će za Srbiju to ikad biti prihvatljivo.

- Za Srbiju je teško da prizna nezavisnost Kosova iz unutarnjih političkih razloga i sumnjam da bi njeno rukovodstvo bilo spemno na to. Da li se nešto može učiniti da obe strane osećaju da su postigle neku korist, ne znam, ali to bi očigledno bio najbolji put - kaže je Falk, koji ne očekuje značajni pomak u doglednoj budućnosti, ali se nada da greši.

Ovaj profesor Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari i počasni profesor univerziteta Prinston, svojevremeno je bio član međunarodne nezavisne komisije za Kosovo, sa Ričardom Goldstonom na čelu.

Ta komisija, formirana 1999. godine, odmah posle NATO intervencije, na inicijativu i uz finansijsku podršku švedske vlade, oktobra 2000. godine objavila je izveštaj u kojem je preporučila uslovljenu nezavisnost Kosova.

Na pitanje kako sada vidi tu odluku, Falk priznaje da odluka komisije “nije bila savršena” i da se on lično “osećao nelagodnije od drugih članova komisije”, jer je iz čisto pravne perspektive oduvek bilo "nategnuto" preporučiti nezavisnost.

- Savet bezbednosti UN zapravo nije osporio srpski suverenitet na Kosovu, već pre način na koji se njime upravljalo i kršenje ljudskih prava od strane sprske administracije - dodaje on.

Komisija je, kaže Falk, izabrala najmanje lošu alternativu, a "činilo nam se da je davanje vizije uslovljene nezavinosti najbolji način da se uzmu u obzir realnosti na terenu i da se zaštite ljudska prava i dobrobit manjina, posebno srpske".

Falk ocenjuje da postoje jaki argumenti na strani Srbije da su njena legalna prava bila podređena nekoj vrsti političke klime koja je postojala na kraju NATO intervencije.

Upitan da li je svestan da se delom i zbog takvih odluka zapalo u ćorsokak sa rešenjem Kosova, Falk kaže da je "istorija uvek jasnija kad gledate unazad" i da se komisija trudila da nađe pravo rešenje, ali je "atmosfera bila veoma kritična prema Srbiji", delom i zbog ranijih iskustava u Bosni koja su još bila sveža u sećanju ljudi.

- Možda je to učinilo ljude manje nakolonjenim prema srpskim zahtevima - navodi Falk.

On, takođe, stavlja preporuku komisije u širi istorijski kontekst raspada Jugoslavije i ističe da stručnjaci polemišu o tome da li su se ti novi događaji u međunarodnom pravu rukovodili samoopredeljenjem, ili je samoopredeljenje bilo veliko kršenje međunarodnog prava.

Američki stručnjak se složio sa konstatacijom da je, na izvestan način, Srbija bila eksperiment u kojem su ispitivane granice međunarodnog prava.

- Ne znam da li su (na Zapadu) to razumeli u to vreme, ali je u suštini bilo tako - kazao je Falk.

Na to je, objašnjava on, uticalo dosta faktora - 50. godišnjica NATO-a koji je želeo da pokaže da je još koristan i posle kraja hladnog rata, neki "lični bes" prema Miloševiću iz više razloga, osećanje krivice zbog Srebrenice i događaja u Bosni - "svi ovi kompleksni faktori su nas u komisiji doveli do tog zaključka".

Na pitanje šta bi neka komisija, poput Goldstonove, predložila danas, on kaže da bi to opet bila neka najmanje loša alternativa, jer "dobre nema" i "nešto što ima više šanse da donese održivi mir i osećanje pravednog ishoda za sve aktere u sukobu".

Falk smatra da je podela "jedno od mogućih rešenja", ali ističe da to zavisi od volje relevantnih zajednica i da se ne može nametnuti.

- Premisa te ideje jeste da etničke zajednice treba da budu homogene, što je veoma loše pre svega za bilo koju manjinu, ali je i nespojivo sa ljudskim pravima. S druge strane, imate da se ljudi ubijaju međusobno, pa je možda etnička država bolja od stanja nasilnog sukoba - navodi Falk.

Upitan da li je ključ za rešenje mišljenje SAD, on kaže da je američka pozicija geopolitički motivisana, jer u Vašingtonu ne žele da izgleda da NATO intervencija nije postigla ciljeve.

- Mislim da imate ruski uticaj na srpsku stranu i američki na kosovsku stranu, i u tom smislu to je neka vrsta "rata" preko posrednika - zaključio je Falk.

(Tanjug)