Ričard Drajfus: Američka deca se okreću ekstremnom islamu jer ih ne učimo našoj veri i vrednostima, Princip ubio pogrešnu osobu

Mnoge se zastrašujuće stvari sada događaju u svetu, zapadna deca okreću se ekstremnim islamističkim pokretima, zato što ih ne učimo našoj veri niti sekularnim vrednostima. Nikakvim vrednostima

Legendarni američki filmski glumac i oskarovac Ričard Stiven Drajfus (1947), najduže se od svih gostiju zadržao na 43. Festu na kojem mu je svečano uručena nagrada „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos svetskom filmu, a uz to i zasluženi „Zlatni pečat” Kinoteke.

U opuštenoj atmosferi, u hotelu „Skver najn” u samom srcu grada, pred sam razgovor za „Politiku”, čitao je nešto sa tablet-uređaja. Na pitanje: „Društvene mreže? Elektronska pošta?”, odmahnuo je rukom. „Ma ne, instalirao sam u tablet više od 500 knjiga, mnogo mi je lakše i za nošenje i za čitanje!” Na pomen imena našeg lista i značenja tog imena, razgovor je vrlo brzo sa teme filma prešao na temu politike, uticaja medija na oblikovanje javnog mnjenja, na pravo na individualno mišljenje i individualno pravo. Dakle, na tlo koje je njemu i te kako dobro poznato, jer je Drajfus i veliki aktivista i političko biće.

Kako provodite sve ove dane u Beogradu?

- Dajem intervjue, dobijam nagrade i čitam. Uživam. Zaista sam srećan što sam ovde, a filmski festival je za to prava prilika. Kada sam prvi put predstavljen publici u dvorani „Sava centra” oko četiri hiljade ljudi je stajalo i pozdravilo me i to je zaista fantastično. Zaista želim da pomognem da vaš festival postane internacionalno prepoznatljiv i da ima što bolje odjeke. Srbija je imala loš publicitet u SAD, a možda to nije zaslužila. I ja sam ponekad imao loš publicitet u SAD, a možda ni ja to nisam zaslužio. Dakle, ja sam neka vrsta metafore za to.

Vi ste rođeni Amerikanac, poreklo vam je iz Austrougarskog carstva, Poljske i Rusije, žena vam je Ruskinja, sada ste i ovde – vi ste zaista građanin sveta?

- Upravo to i jesam. Došao sam ovde i osećam se opušteno kao da sam kod kuće. Mogu sa lakoćom da zamislim život moje porodice u istočnoj Evropi i to da radim šta radim. Amerika je potencijalno mogla da izvede jednu od najvećih političkih revolucija u istoriji čovečanstva, ali je to zahtevalo puno dugog rada, a prestali su da rade. Zato sada moraju da ožive muskulaturu prosvetljenja koje proizilazi iz Ustava i da podsete na prave vrednosti.

Mnoge se zastrašujuće stvari sada događaju u svetu, zapadna deca okreću se ekstremnim islamističkim pokretima, zato što ih ne učimo našoj veri niti sekularnim vrednostima. Nikakvim vrednostima. Amerika je počela da korumpira samu sebe veoma rano, istorijske nesreće nas iznutra drže zajedno, ali nas drže i razdvojene od Evrope. Ne postoje samo politička razdvojenost, već i kulturna. Ljudi su prestali da dele vrednosti, a onda smo prestali i da učimo generacije da dele vrednosti i uzimaju časove iz sopstvenog Ustava. Sve se svodi na Amerikanca kao „čoveka na Mesecu“ i to je velika tragedija.

Vi lično mnogo radite na tome da se stvari promene?

- Da, kroz „Drajfus fondaciju”, posvećenu edukaciji. Svi su u Americi postali pomalo lenji, jer misle da samo federalna vlada treba da započne inicijativu promene politike obrazovanja. U Ustavu lepo piše da je obrazovanje u delokrugu samih federalnih država. Ja sam posao svoje fondacije razvio tako što sam posećivao države i ukazivao im da na ovom polju imaju veću moć od federalne vlade da naprave nastavni plan i učine svoju decu pametnijom. I to je cilj ka kojem stremim sada već više od 20 godina. Poboljšanje obrazovanja ne može se desiti preko noći, ali ja se borim.

Vidi se da ste veoma energična osoba, odakle ta energija dolazi?

- I iz srca i iz uma. Moji roditelji i cela moja porodica bili su veoma politički osvešćeni. Moja prababa-tetka je učestvovala u ubistvu ruskog cara Aleksandra II Nikolajeviča 1881. godine. Bila je pripadnica organizacije Narodna volja koja je stajala iza tog ubistva. Moja rođena baka je bila godinama sekretar socijalističke partije, a i moji roditelji su bili i socijalisti. Kada sam majku jednom pitao zašto ste vas dvoje socijalisti, a ne komunisti, odgovorila je: „Bolje su krofne!”

Sada mi je jasnije i zašto poštujete Gavrila Principa. On je izvršio atentat na lidera carstva iz kojeg i vi vučete poreklo?

- Ono što je sa Principom tragično jeste to što je ubio pogrešnu osobu, jer je princ Ferdinand bio jedan od retkih glasova protiv rata u svojoj vladi i radio je mnogo na tome da očuva mir na teritorijama kojima je vladao. Njegovo ubistvo iskorišćeno je za Veliki rat, jednu od najvećih katastrofa u istoriji ljudske rase.

Svet je možda pred novom katastrofom, hladni rat se podgreva?

- Pokušavaju da ponovo stvore hladni rat, ali to nije tako lako kako su mislili, jer su toliko toga otklonili iz kurikuluma. Niko u Americi ne zna šta će se događati na bilo koju temu, bilo da je reč o Volstritu ili Rusiji. Od nas se očekuje samo da glasamo. Ako si glup i glasaš u čemu je stvar, treba da budeš pametan i da glasaš, a oni su prestali da čine našu decu pametnom.

Mislite da je to veliki problem u Americi?

- To je urgentan, kritičan problem. Ne možeš da tretiraš svoju decu kao da su ona tvoji neprijatelji. Ako ih lišavaš obrazovanja, ako ih lišavaš sadržaja, to onda znači da ih tretiraš kao da su ti neprijatelji. Onda će se jednog dana naša rođena deca okrenuti i reći – kako ste mogli ovako da nas napustite! Zato što bi naša proizvodnja mogla biti uništena i zato što bi naša vojska mogla biti nepouzdana i ljudi će reagovati paranoično, radije će štititi svoje specijalne interese nego interese zemlje.

Amerika je velika, moćna zemlja, Srbija je mala. Da li je obavezno da mali uvek slušaju velike i moćne?

- Obavezno je da vi mislite o sebi i za sebe. Među mnogim različitim nacijama, zemlja kao Srbija treba da se oseća kvalifikovanom da iznese mišljenje i ideje, jer ste vi bliži sopstvenim problemima i vlade su uvek bolje kada su na maloj skali nego na velikoj. Treba da postoji način da srpski politički organi kažu Americi ili Rusiji zašto ne uradite ovo, ovo i ovo, umesto da nas sve zajedno oduvate u pakao. To bi bila dobra stvar. Nemojte nas samo slediti.

Upoznali ste iznutra šta sve znači moć, igrali ste Dika Čejnija u filmu „Dabl-ju” („W”) Olivera Stouna?

- Ha! Jeste. U realizaciji njegovog lika trudio sam se da ga razumem i mislim da sam ga razumeo, jer niko nije samo dobar ili samo loš. Ali, mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da li je nešto dobro ili loše, već kakve su konsekvence ili pripreme ili najneposredniji efekti po mene ukoliko želim da zaradim mnogo novca.

Dik Čejni je želeo da Amerika i njegova lična kompanija zarade novca što je više moguće i zato nije želeo da bolje čuje šta mogu biti krajnje konsekvence njegovih poteza. Svaka bomba koja je pala bez razmišljanja, svaka vojna akcija u kojoj su stradali civili, stvara neprijatelje. Dakle, moć korumpira, a apsolutna moć korumpira apsolutno.

Srećom, tokom karijere igrali ste toliko različitih likova, a ne samo moćnike. Zadivljuje vaš izbor uloga, često protivno holivudskom star-sistemu?

- Nije uvek bilo lako, ali morate da zadržite prisebnost i prepoznate mogućnost da će te možda neko vreme biti ludi, veoma je primamljivo i zavodljivo. Ali, meni je mnogo ugodnije bilo da pokušavam da postignem uspeh nego da budem uspešan. Nikada to nisam voleo, sve vreme sam bio u svom lovu.

Izabrali ste teži način?

- Nisam o tome nikada mislio. Samo sam radio na svoj način. Šta god da sam ja i ko god da sam ja, to je moje delo i nikada nisam pokušavao da imitiram ili budem neko drugi. Uvek sam predstavljao sebe u različitim ulogama i isplatilo se.

Holivud se mnogo promenio od dolaska Stivena Spilberga i DŽordža Lukasa?

- Ni Stiven (Spilberg) niti DŽordž (Lukas) nisu razmišljali da prave blokbastere. Oni su mislili samo o tome da snime filmove, osećali su puls sveta i ti su filmovi postali blokbasteri. Isto je i sa Martinom Skorsezom, Frensisom Fordom Kopolom, Spajk Lijem i tom generacijom autora iz zlatnih godina američkog filma koje je zavoleo ceo svet. A, onda se jednostavno dogodilo. Ušetali su ljudi sa velikim novcem, agenti, menadžeri, bankari, advokati, namirisali su mogućnost ogromne zarade i američki film se promenio.

(Dubravka Lakić – Politika)