четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ричард Драјфус: Америчка деца се окрећу екстремном исламу јер их не учимо нашој вери и вредностима, Принцип убио погрешну особу
Хроника

Ричард Драјфус: Америчка деца се окрећу екстремном исламу јер их не учимо нашој вери и вредностима, Принцип убио погрешну особу

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 06. март 2015.

Многе се застрашујуће ствари сада догађају у свету, западна деца окрећу се екстремним исламистичким покретима, зато што их не учимо нашој вери нити секуларним вредностима. Никаквим вредностима

Легендарни амерички филмски глумац и оскаровац Ричард Стивен Драјфус (1947), најдуже се од свих гостију задржао на 43. Фесту на којем му је свечано уручена награда „Београдски победник” за изузетан допринос светском филму, а уз то и заслужени „Златни печат” Кинотеке.

У опуштеној атмосфери, у хотелу „Сквер најн” у самом срцу града, пред сам разговор за „Политику”, читао је нешто са таблет-уређаја. На питање: „Друштвене мреже? Електронска пошта?”, одмахнуо је руком. „Ма не, инсталирао сам у таблет више од 500 књига, много ми је лакше и за ношење и за читање!” На помен имена нашег листа и значења тог имена, разговор је врло брзо са теме филма прешао на тему политике, утицаја медија на обликовање јавног мњења, на право на индивидуално мишљење и индивидуално право. Дакле, на тло које је њему и те како добро познато, јер је Драјфус и велики активиста и политичко биће.

Како проводите све ове дане у Београду?

- Дајем интервјуе, добијам награде и читам. Уживам. Заиста сам срећан што сам овде, а филмски фестивал је за то права прилика. Када сам први пут представљен публици у дворани „Сава центра” око четири хиљаде људи је стајало и поздравило ме и то је заиста фантастично. Заиста желим да помогнем да ваш фестивал постане интернационално препознатљив и да има што боље одјеке. Србија је имала лош публицитет у САД, а можда то није заслужила. И ја сам понекад имао лош публицитет у САД, а можда ни ја то нисам заслужио. Дакле, ја сам нека врста метафоре за то.

Ви сте рођени Американац, порекло вам је из Аустроугарског царства, Пољске и Русије, жена вам је Рускиња, сада сте и овде – ви сте заиста грађанин света?

- Управо то и јесам. Дошао сам овде и осећам се опуштено као да сам код куће. Могу са лакоћом да замислим живот моје породице у источној Европи и то да радим шта радим. Америка је потенцијално могла да изведе једну од највећих политичких револуција у историји човечанства, али је то захтевало пуно дугог рада, а престали су да раде. Зато сада морају да оживе мускулатуру просветљења које произилази из Устава и да подсете на праве вредности.

Многе се застрашујуће ствари сада догађају у свету, западна деца окрећу се екстремним исламистичким покретима, зато што их не учимо нашој вери нити секуларним вредностима. Никаквим вредностима. Америка је почела да корумпира саму себе веома рано, историјске несреће нас изнутра држе заједно, али нас држе и раздвојене од Европе. Не постоје само политичка раздвојеност, већ и културна. Људи су престали да деле вредности, а онда смо престали и да учимо генерације да деле вредности и узимају часове из сопственог Устава. Све се своди на Американца као „човека на Месецу“ и то је велика трагедија.

Ви лично много радите на томе да се ствари промене?

- Да, кроз „Драјфус фондацију”, посвећену едукацији. Сви су у Америци постали помало лењи, јер мисле да само федерална влада треба да започне иницијативу промене политике образовања. У Уставу лепо пише да је образовање у делокругу самих федералних држава. Ја сам посао своје фондације развио тако што сам посећивао државе и указивао им да на овом пољу имају већу моћ од федералне владе да направе наставни план и учине своју децу паметнијом. И то је циљ ка којем стремим сада већ више од 20 година. Побољшање образовања не може се десити преко ноћи, али ја се борим.

Види се да сте веома енергична особа, одакле та енергија долази?

- И из срца и из ума. Моји родитељи и цела моја породица били су веома политички освешћени. Моја прабаба-тетка је учествовала у убиству руског цара Александра II Николајевича 1881. године. Била је припадница организације Народна воља која је стајала иза тог убиства. Моја рођена бака је била годинама секретар социјалистичке партије, а и моји родитељи су били и социјалисти. Када сам мајку једном питао зашто сте вас двоје социјалисти, а не комунисти, одговорила је: „Боље су крофне!”

Сада ми је јасније и зашто поштујете Гаврила Принципа. Он је извршио атентат на лидера царства из којег и ви вучете порекло?

- Оно што је са Принципом трагично јесте то што је убио погрешну особу, јер је принц Фердинанд био један од ретких гласова против рата у својој влади и радио је много на томе да очува мир на територијама којима је владао. Његово убиство искоришћено је за Велики рат, једну од највећих катастрофа у историји људске расе.

Свет је можда пред новом катастрофом, хладни рат се подгрева?

- Покушавају да поново створе хладни рат, али то није тако лако како су мислили, јер су толико тога отклонили из курикулума. Нико у Америци не зна шта ће се догађати на било коју тему, било да је реч о Волстриту или Русији. Од нас се очекује само да гласамо. Ако си глуп и гласаш у чему је ствар, треба да будеш паметан и да гласаш, а они су престали да чине нашу децу паметном.

Мислите да је то велики проблем у Америци?

- То је ургентан, критичан проблем. Не можеш да третираш своју децу као да су она твоји непријатељи. Ако их лишаваш образовања, ако их лишаваш садржаја, то онда значи да их третираш као да су ти непријатељи. Онда ће се једног дана наша рођена деца окренути и рећи – како сте могли овако да нас напустите! Зато што би наша производња могла бити уништена и зато што би наша војска могла бити непоуздана и људи ће реаговати параноично, радије ће штитити своје специјалне интересе него интересе земље.

Америка је велика, моћна земља, Србија је мала. Да ли је обавезно да мали увек слушају велике и моћне?

- Обавезно је да ви мислите о себи и за себе. Међу многим различитим нацијама, земља као Србија треба да се осећа квалификованом да изнесе мишљење и идеје, јер сте ви ближи сопственим проблемима и владе су увек боље када су на малој скали него на великој. Треба да постоји начин да српски политички органи кажу Америци или Русији зашто не урадите ово, ово и ово, уместо да нас све заједно одувате у пакао. То би била добра ствар. Немојте нас само следити.

Упознали сте изнутра шта све значи моћ, играли сте Дика Чејнија у филму „Дабл-ју” („W”) Оливера Стоуна?

- Ха! Јесте. У реализацији његовог лика трудио сам се да га разумем и мислим да сам га разумео, јер нико није само добар или само лош. Али, многи људи не размишљају о томе да ли је нешто добро или лоше, већ какве су консеквенце или припреме или најнепосреднији ефекти по мене уколико желим да зарадим много новца.

Дик Чејни је желео да Америка и његова лична компанија зараде новца што је више могуће и зато није желео да боље чује шта могу бити крајње консеквенце његових потеза. Свака бомба која је пала без размишљања, свака војна акција у којој су страдали цивили, ствара непријатеље. Дакле, моћ корумпира, а апсолутна моћ корумпира апсолутно.

Срећом, током каријере играли сте толико различитих ликова, а не само моћнике. Задивљује ваш избор улога, често противно холивудском стар-систему?

- Није увек било лако, али морате да задржите присебност и препознате могућност да ће те можда неко време бити луди, веома је примамљиво и заводљиво. Али, мени је много угодније било да покушавам да постигнем успех него да будем успешан. Никада то нисам волео, све време сам био у свом лову.

Изабрали сте тежи начин?

- Нисам о томе никада мислио. Само сам радио на свој начин. Шта год да сам ја и ко год да сам ја, то је моје дело и никада нисам покушавао да имитирам или будем неко други. Увек сам представљао себе у различитим улогама и исплатило се.

Холивуд се много променио од доласка Стивена Спилберга и Џорџа Лукаса?

- Ни Стивен (Спилберг) нити Џорџ (Лукас) нису размишљали да праве блокбастере. Они су мислили само о томе да сниме филмове, осећали су пулс света и ти су филмови постали блокбастери. Исто је и са Мартином Скорсезом, Френсисом Фордом Кополом, Спајк Лијем и том генерацијом аутора из златних година америчког филма које је заволео цео свет. А, онда се једноставно догодило. Ушетали су људи са великим новцем, агенти, менаџери, банкари, адвокати, намирисали су могућност огромне зараде и амерички филм се променио.

(Дубравка Лакић – Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер