Reagovanja na odluku žalbenog veća haškog tribunala: Ivan Vejvoda - Da li će Šešelj biti vraćen u Hag je pitanje za Vladu Srbije; Toma Fila - Odluka ima za cilj destabilizaciju Srbije

Potpredsednik Maršalovog fonda Ivan Vejvoda izjavio je danas da je pitanje da li će predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj biti vraćen u Haški tribunal pitanje za vladu i ministra pravde.

On je gostujući na televiziji B92 kazao da je mislio da je Hag "iza nas" i da je teško da bilo koji laik u međunarodnom pravu komentariše ovakve novonastale okolnosti.

Upitan da li će međunarodna zajednica reagovati na današnju izjavu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da je vraćanje Šešelja u Hag pokušaj destabilizacije Srbije, Vejvoda je kazao da ne veruje da će  se bilo ko time baviti.

- Reč je o međunarodnoj javnosti i onih koji drže vlast u međunarodnoj javnosti, oni ipak čekaju formalnu odluku i izjavu same vlade ili premijera ili onoga ko je meritoran u toj stvari, a to je ministar pravde - kazao je Vejvoda.

Žalbeno veće Haškog tribunala naložilo je danas da se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj vrati u pritvor Haškog tribunala sa privremene slobode u Srbiji. Predstavnici Vlade Srbije ocenili su da je reč o pokušaju destabilizacije države.

„Vlastima u Beogradu je u interesu da sprovodi Briselski sporazum“

Beograd -- Vlastima i u Beogradu i u Prištini je u interesu da dođe do sprovođenja Briselskog sporazuma, kaže potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda.

"Beogradu i Prištini puno toga zavisi od primene Briselskog sporazuma. Prištini dobijanje Sporazuma o stabilizaciji, što bi moglo da se dogodi u septembru, a Beogradu otvaranje prvih poglavlja u pregovrima sa Evropskom unijom", rekao je Vejvoda u Kažiprstu B92.

Kako je naveo, Evropa već deset godina poručuje da želi da se taj problem reši.

"Evropa ne želi novi Kipar, još jednu državu koja nije rešila svoje teritorijalno pitanje", kaže Vejvoda i dodaje da ni Srbija neće napredovati ako ovo pitanje ne reši.

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda kaže da pored Brisela i Vašingtona i Berlin i dalje ima važnu ulogu.

Vejvoda kaže da je pitanje da li će Vojislav Šešelj biti vraćen u Haški tribunal pitanje za vladu i ministra pravde.

Upitan da li će međunarodna zajednica reagovati na izjavu pojedinih ministra da je vraćanje Šešelja u Hag pokušaj rušenja vlade Aleksandra Vučićae, Vejvoda kaže da ne veruje da će se bilo ko time baviti.

"Reč je o međunarodnoj javnosti i onih koji drže vlast u međunarodnoj javnosti, oni ipak čekaju formalnu odluku i izjavu same vlade ili premijera ili onoga ko je meritoran u toj stvari, a to je ministar pravde", kazao je Vejvoda.

(B92)

Toma Fila: Odluka Haga ima za cilj destabilizaciju Srbije

Advokat Toma Fila smatra da je odluka Žalbenog veća Haškog tribunala o vraćanju lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja u pritvor, neobična i da je njen cilj destabilizacija države.

On podseća da bi u slučaju da Šešelj ne bude odmah uhapšen, slučaj došao do Saveta bezbednosti UN koji bi mogao da uvede neki oblik sankcija Srbiji.

- Odluka je zaista neobična, jer umesto da se odluka o puštanju iz pritvora preinači, Žalbeno veće nareduje prvostepenom sudu da on promeni odluku i da ono dovede Šešelja u Hag, pa da onda zakaže sudjenje kako bi svi izneli stavove -  rekao je Fila za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, cilj takve odluka je diverzija, odnosno destabilizacija Srbije kroz organizovanje mitinga i eventualnih sukoba.

- Ali, ja verujem da su se Srbi opametili i da to toga neće doći - kazao je Fila.

On je objasnio da procedura nalaže da kada stigne nalog prvostepenog suda organima vlasti u Srbiji, oni moraju odmah da postupe po njemu i uhapse Šešelja.

- To odmah ne znači istog dana, ali ako se čeka više od tri dana, onda se alarmira Savet bezbednosti koji u krajenjoj meri može da naloži sankcije - kazao je Fila.

Žalbeno veće Haškog tribunala je raspravnom veću koje je sudilo Šešelju, naložilo da "odmah opozove odluku o Šešeljevom privremenom oslobađanju i naredi mu da se vrati u pritvor".

U konačnoj odluci, na koju se ne može uložiti žalba, apelaciono veće je ocenilo da je Šešelj svojim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti s privremene slobode na izricanje presude u Hagu, prekršio uslov za privremeno oslobađanje.

Šešelja, optuženog za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93, prvostepeno veće je na privremenu slobodu pustilo u novembru prošle godine. Tribunal ga je, 12. novembra prošle godine, pustio iz humanitarnih razloga, radi lečenja od tumora.

Dejan Vuk Stanković: Poziv iz Haga je pritisak na Vladu RS

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da odluka Haškog tribunala da predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj mora da se vrati u pritvor sa privremene slobode predstavlja pritisak na Vladu Srbije.

- Mislim da se radi o jednom obliku pritiska na aktuelnu Vladu Srbije s obzirom na činjenicu da eventualno Šešeljevo izručenje predstavlja događaj koji će izazvati veliku uznemirenost javnosti i, s druge strane, događaj koji nosi jednu vrstu bezbedonosnog rizika - rekao je Dejan Vuk Stanković za Betu.

On je ocenio da je nejasno šta se promenilo u proteklom periodu od kada je Šešelj pušten na slobodu.

- Šešelj je bolestan kao što je bio i pre šest meseci. Vlada Srbije je posvećena saradnji sa Haškim tribunalom i svim drugim međunarodnim institucijama, kao što je bila pre šešt meseci - izjavio je Stanković.

Prema njegovim rečima, eventualna presuda objasnila bi poziv iz Haga.

- Da se radi o izricanju presude, pa i da razumem zahtev da se on vrati i da presudu sasluša, a ovde nema ni govora o tome. Presudu treba očekivati u nekoj daljoj budućnosti - rekao je Stanković.

- Dakle, radi se prosto o pravljenju problema, unutrpolitičkih... i stvaranju neke vrste spoljnopolitičkog alibija da se zbog navodnog nepoštovanja obaveza prema Hagu nastave politika pritiska i uslovljavanja - ocenio je Stanković.

On je takođe ocenio da je Šešelj poslat iz Haga da bi uticao na rejting vladajuće koalicije, ali da nije uspeo u tome.

- Najpre su pomoću Šešelja pokušali da izmisle opoziciju aktuelnoj vladi - kazao je Dejan Vuk Stanković, ističući da "Šešelj nije politički upotrebljiv da promeni odnose snaga u Srbiji".

Žalbeno veće Haškog tribunala je raspravnom veću koje je sudilo Šešelju, naložilo da "odmah opozove odluku o Šešeljevom privremenom oslobađanju i naredi mu da se vrati u pritvor".

U konačnoj odluci, na koju se ne može uložiti žalba, apelaciono veće je ocenilo da je Šešelj svojim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti s privremene slobode na izricanje presude u Hagu, prekršio uslov za privremeno oslobađanje.

Šešelja, optuženog za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93, prvostepeno veće je na privremenu slobodu pustilo u novembru prošle godine.

Tribunal ga je, 12. novembra prošle godine, pustio iz humanitarnih razloga, radi lečenja od tumora.

(Beta)