Ratko Dmitrović: Zašto Mira?

Ima li Mira Marković pravo na javno mišljenje i zašto su protiv tog prava najglasniji oni koji su na Miri i Slobi napravili imena i karijere

Što god se više udara u demokratska prsa, Srbin je sve isključiviji. Nema kod Srba, samozvanih demokrata, liberala, ni trunke razumevanja za ono što kažu njihovi ideološki, politički oponenti. Bore se, srpske demokrate, za pravo na mišljenje, ali pod uslovom da je to mišljenje identično njihovom. U protivnom, dakle, ko misli drugačije, taj je nacionalista, ekstrem, fašista i ne sme mu se dozvoliti da javno nastupa. Takvi su im i mediji, novinari koji sebe nazvaše nezavisnima, slobodnima. Evo vam slučaj Mire Marković.

"Novosti" su objavile njene memoare, interesovanje javnosti je iznad očekivanja, prodaja takođe, uzdržanih nema. E, sad se u ovu priču ubacuju srpske demokrate, političari, nezavisni novinari. Oni smatraju da Mira Marković nema pravo na javnu reč, na mišljenje. Kakvi crni memoari, to se njoj dozvoliti ne sme.

Lično, ne delim nijedan politički stav s Mirom Marković, nemam prijatelje koji o njenom društvenom angažmanu imaju lepu reč, držim da je bavljenje politikom gospođe Marković ovoj zajednici donelo više štete nego koristi, ali, zar je to, pobogu, razlog da ovoj ženi oduzmemo reč?

Za proteklih 15 godina nastalo je brdo od uvreda, optužbi i laži na račun Mire Marković. Po tome joj ni prokleta Jerina nije ravna. Vodila je državu umesto Miloševića, zatvarala medije i ljude, naručivala ubistva, ukrala milijarde... i još mnogo sličnog prilepili su joj uz ime, zavisno od mašte njenih protivnika.

Nijedna od ovih optužbi nikada nije imala nastavak zvan dokazni materijal. Ni jedna. Niko se nije potrudio da ode korak dalje od mržnje i laži. Optužba zbog koje Mira Marković nije u Srbiji, već u Rusiji i na poternici Interpola, kaže da je dotična podstrekivala predsednika nekakve stambene komisije da jednoj ženi dodeli garsonjeru. To je jedini službeni "zločin" Mire Marković. Ako neko kaže da nije jedini, da ima dokaze za bar jedno od gore iznetih nepočinstava, zašto ćuti? Zato što voli Miru ili zato što laže, izmišlja?

Sad kad se pojavilo svedočenje Mire Marković, kakvo god da je - a interesantno je i od velike važnosti da se razume vladavina Slobodana Miloševića - počeli su da pene i škripe zubima njeni protivnici iz devedesetih. Isti oni, političari i novinari, za koje danas niko osim najbliže rodbine ne bi znao da nije bilo Mire i Slobe, na čijim su imenima izgradili svoja kakva-takva imena. Biografije u kojima s ponosom ističu borbu protiv Mire i Slobe.

Ko bi i šta bi danas bili da im ne beše Mire i Slobe?

(Večernje novosti)