Ратко Дмитровић: Они су Кокан Младеновић

Изгледа да ће мечка пред Атељеом 212 играти цело лето. Кокан Младеновић, управник тог позоришта, одбија да поднесе оставку а оних 25 глумаца, који ту оставку траже, одбијају да промене мишљење. Пата-карте. Одлука је на граду Београду, на градоначелнику Драгану Ђиласу. Њему је Кокан добар, каже да је солидан менаџер и то је сасвим довољно да га не дира. Атеље 212 је у власништву града Београда.

А то што се буне глумци? Ко ј... глумце, да парафразирам Радована Трећег, односно, Зорана Радмиловића, чија фигура стоји испред Атељеа и подсећа на време када је та кућа била храм уметности, прибежиште српске интелигенције, место колосалних глумачких остварења. Данас је тамо циркус. Двадесет пет глумаца, међу њима и они чији таленат прелази оквире националног театра и филма, траже оставку управника Младеновића зато што је, веле они, дрзак, безобразан, искључив...Речју, битанга којој није место на челу угледне позоришне куће. Има ли још каквих примедаба на рачун Кокана? Нема, кажу глумци. Пролем је само Коканов карактер.

На колективној конференцији за новинаре, организованој тим поводом, глумци на питање да ли је њихов протест можда у вези са представом "Зоран Ђинђић" колективно одговарају са: Неееееее. Та представа им је у реду. Е, ту је проблем. Ту је тачка на којој се укрштају, ломе и умножено шире све српске наказе, прљавштине, неморал, подаништво, људска беда, нечовечност, недостатак националног поноса...

Уместо да су ултимативно затражили оставку Кокана Младеновића зато што је опоганио Атеље, дозволио да се у њему, у строгом центру Београда, одигра брутални антисрпски чин, свињарија склепана са идејом да се Срби као народ оптуже за сва зла и непочинства деведесетих, буквално повраћањем по српској застави, на крају онога што је названо Ђинђићевим именом, "револуционари" из Атељеа траже санкционисање једног лошег карактера.

Ако им само то смета, ако им је комад "Зоран Ђинђић" у реду, онда су заслужили Кокана Младеновића оваквог какав је српској јавности испостављен кроз њихова уста. Он је слика глумачког ансамбла Атеља 212, огледало, он их представља на најбољи начин.

Тај одвратни политички игроказ, антисрпски перформанс, буквална бљувотина названа "Зоран Ђинђић" у Атеље је дошла из Загреба. Потписник је извесни Оливер Фрљић. Врата му је отворио Кокан Младеновић и понудио на услугу цео глумачки ансамбл Атељеа.

Неколико глумаца одбило је да игра већ након првих проба - схватајући, претпостављам, о чему се ради - али онда су на премијери, у завршном делу "представе", јавно читана њихова имена. Да их се извргне руглу "грађанске, антиратне Србије".

Понижавање глумаца, погањење велике београдске позоришне сцене, повраћање по српској застави, руке крваве до лаката опране у бурету на којем пише "новија српска историја", скрнављење Храма светог Саве, српске химне... ништа од свега тога није мотивисало глумце Атељеа 212 да траже смену управника Атељеа 212. Њима смета Коканов карактер. Вређа их, галами, шаље у материну, тежак је за сарадњу. Он такав, њима оваквима, савршено пристаје.

(Вести)