Раскрикавање: „Београд на води“ у медијским лажима - режимски медији тврде да је изградња 300 станова покренула српску привреду, а економисти то виде као „статистичку грешку“ у односу на БДП

 Редом су режимски медији ових дана преносили велике успехе пројекта од националног значаја када су, како су утврдили, усељени станари у прву кулу „Београда на води“. Пинк и други провладини медији јавили су да је изградњом прве куле у "Београду на води" завршена прва фаза овог пројекта „који је покренуо домаћу грађевинску индустрију, привреду, а увећао је и раст БДП-а у првом кварталу ове године и он износи 4,6 одсто“.

„То је као да сте ме питали да ли је могуће ходати по води“ рекао је за Раскрикавање економиста Горан Радосављевић. 

„Истина је да је расту у првом кварталу највише допринела грађевина јер је тај сектор порастао преко 20 одсто. Видевши то (власт прим.аут) рекли су сада ћемо ми да кажемо то је због тога што смо отворили Београд на води, једну зграду. То је бесмислено јер је вредност те једне зграде у укупном БДП-у статистичка грешка чак и да је изграђена у првом кварталу ове године, а не да се гради три године“, каже Радосављевић. 

Како је рекао, основна економска логика налаже да једна или још неколико зграда у том комплексу не може значајно утицати на пораст БДП-а као и да је овогодишњи скок грађевинског сектора резултат пада који је имао у првом кварталу прошле године. 

„Ми смо једина земља у Европи која изградњу станова проглашава за националне пројекте што је типично за земље трећег света. Овде се ствар продајом станова завршава, то не може да буде развојни пројект што је случај са неким инфраструктурним пројектима“, каже Радосављевић. 

Начин на који власт описује пројекат "Београд на води" није се мењао од самог почетка, 2014. године. Описивали су га као сопствени и сан свих Београђана, као највећи грађевински подухват у последњим деценијама, као пројекат који ће упослити више хиљада грађевинских радника и домаћих фирми. 

Донет је и посебан леx специалис којим је регулисан поступак експропријације и издавања грађевинских дозвола, а уговор који смо потписали са арапским партнерима у једном делу је ограничио и законе Републике Србије. 

„Уколико је тада и постојала сумња, данас је у потпуности јасно да не постоји епитет који може да сакрије истину. Највиша кула, највећи шопинг мол, свака цигла сваке од зграда овог пројекта, остаће опипљиви симбол искључиво бахатости, отимања ресурса и насилног затварања простора за глас грађана и грађанки Београда“, категорична је Ксенија Радовановић из Иницијативе Не да(ви)мо Београд која је више пута организовала протесте прво због неконсултовања грађана Београда о узурпирању јавног простора поред реке, а потом и због нелегалног рушења објеката у Херцеговачкој који су се нашли на путу инвеститорима. 

„То што смо ми пројекат у коме смо за неколико година изградили само једну зграду и још неколико започели прогласили пројектом од националног значаја је само показатељ да власт нема на ништа друго да стави ту етикету“, коментарише за Раскрикавање економиста Радосављевић епитете којима власт части „Београд на води“. 

Да су обећања првог човека државе и садашњег министра финансија испуњена на време до сада би била завршена прва фаза овог пројекта који је подразумевала, према њиховим речима, главну кулу, два стамбена и један пословни комплекс, шопинг мол и хотел. 

Ових дана се та прича битно изменила, па се углавном каже да је „изградњом БW Ресиденцес завршена прва фаза пројекта, "кула" је висока 20 спратова и има 296 станова, који су по структури од двособних до петособних“. 

Нису се остварила ни обећања некадашњег градоначелника Београда Синише Малог који је још 2015. рекао да се први профит очекује за 2 и по године. 

“Првих 300 милиона је за 300.000 квадрата, чија градња ће кренути за осам до десет месеци, а први профит ће стићи за две и по године од данас. Покушавамо да привучемо инвеститоре, да можемо да инвестирамо, да запослимо људе“, рекао је Мали тада у емисији „Кажипрст“. 

Међутим, три године од ове изјаве фирма „Београд на води“ и две повезане фирме које су основане прошле године послују са губицима, а ускоро ће бити усељена тек прва зграда читавог комплекса. 

Тако је „БW Галерија“ прошле године имала 55 милиона динара губитка, а „БW Кула“ 125 милиона динара. Према подацима Агенције за пословне регистре фирма „Београд на води“ исказала је минус од око милијарду и 100 милиона динара. 

Неславно пролази и први објекат читавог пројекта - промотивни штанд односно кафана „Сава Нова“. Иако првобитно замишљен као промотивни штанд са дозволом за објекат од неколико метара квадратних, већ неколико година у њему послују различите приватне угоститељске фирме. 

Данас је „Сава Нова“ у власништву Горана Ћулафића, показују подаци пословног регистра, а фирма је у блокади више од годину и по дана. Бројним добављачима и другим повериоцима дугује више од 4 и по милиона динара.

Инсајдер: Турски држављани два месеца раде без плата на пројекту Београду на води

Провладини медији успешно избегавају да пренесу било какву критику на пројекат који је обележио досадашњу владавину Александра Вучића. Тако су и институције и други медији остали углавном неми на писања Инсајдера о штрајку 80 турских држављана, који су, како тврде, махом илегално ангажовани на изградњи дела пројекта Београд на води због тога што им турска компанија „Гиденлер Yапи Инсаат“ дугује зараде за два месеца. 

Како преноси Инсајдер према Закону о запошљавању странаца, да би странци могли да раде у Србији послодавац, у овом случају фирма Градина, мора да поднесе захтев Националној служби за запошљавање, и то под условом да странац већ има одобрење за привремени боравак у Србији. 

Пројект менаџер Градине која гради тржни центар БW Галерија Предраг Јеремић изјавио је само да није њихова одговорност, већ турска. Новинари Инсајдера су Јеремића накнадно питали да ли су сви радници пријављени и по ком основу, међутим, он је изјавио да је добио инструкцију од инвеститора, српско-арапске фирме „Београд на води“ да не може да даје интервјуе без њихове сагласности.

(raskrikavanje.rs)