Расим Љајић: Зукорлић потпуно избрисао границе између вере и политике

Министар за социјалну политику и лидер СДП Расим Љајић очекује да ће избори бити одржани између 22. априла и 6. маја идуће године.

- Главне препреке су избегнуте. Остаје још једна до пуног мандата ове владе, а то је усвајање буџета. Верујем да ће се ту направити договор и да ћемо имати већину - каже Љајић у интервјуу за Прес.

Мислите да неће бити нових уцењивања малих странака у владајућој коалицији?

- Нажалост, почело је са уценама и завршавамо мандат са уценама. И свако ко је уцењивао, добро је прошао. Ми нисмо, зато смо лоше прошли, зато смо незадовољни. Хтели смо да будемо, као и увек, лојални, коректни партнери, да радимо за опште добро, пре свега у интересу коалиције, а да онда из тога и странка извлачи конкретне интересе. Због тих уцена Србији је потребна мала влада, са што мањим бројем странака. СДП ће тражити да Влада има највише 15 чланова, са само једним државним секретаром у министарствима, која би најзад завршила реформе започете 2000, укључујући и реформу државне управе.

Верујете да ће мали број странака моћи да формира нову владу?

- Не бих имао ништа против ни да само две странке, односно СНС и ДС сами формирају Владу, а да СДП буде ван те коалиције уколико би се та влада ухватила у коштац са огромним проблемима и решила кључна државна питања.

Не искључујете могућност да СНС и ДС образују нову владу?

- То би била пре коалиција заснована на математици, а не на политици. Не сматрам да је то избор и једне и друге странке, нити би они сами били одушевљени да се та коалиција формира, али мислим да СНС и ДС не би били гадљиви на тај савез уколико бисмо после избора имали такав распоред снага да је то једина могућност за стабилну већину.

Какве су изборне амбиције СДП?

- Да у кампањи коју смо започели 24. септембра промовишемо странку, људе, програм, идеје и да после тога започнемо и формалне разговоре око предизборних коалиција. Био бих најсрећнији када бисмо могли самостално да изађемо на изборе, али сам реалан да не можемо сами, када ће велике странке уложити огроман новац у кампању. Не можемо да се такмичимо са голијатима. Зато би било исувише ризично ићи самостално и оволики труд, практично, бацити у воду.

На чему ћете базирати кампању?

- Желимо да демонстрирамо другачију политичку културу, да имамо нормалну комуникацију са већином странака. Превише је тензија, напетости, горчине, подела у политичком животу, а онда то све отежава решавање важних проблема. Поред нове политике, СДП жели да промовише нови приступ политици.

Да ли је то у духу вашег предизборног слогана „Људи пречи од великих речи"?

- Кренућемо од признања да је стање доста тешко. Клонићемо се великих обећања о процвату, запошљавању, јер нико не може да процени колико ће трајати ова криза. Кампања мора да буде окренута реалном животу и обичном човеку.

Јесте ли преломили с ким ћете у предизборну коалицију? У јавности се највише прича да ћете са Динкићем.

- Неформално смо разговарали и са Динкићем и са другима, али нећемо пре Нове године доносити одлуку о коалиционим партнерима.

Ових дана напредњаци зову на савез поједине странке владајуће гарнитуре. Очекујете ли ви такав позив?

- Не.

Да ли вас је изненадио сусрет Томислава Николића и Муамера Зукорлића?

- Јесте ме изненадио, из простог разлога што су ту изгубили и један и други. Не знам шта је био смисао тог састанка. Ако бих чисто политички гледао, нама одговара што се тај сусрет догодио, али искрен да будем - ја га не разумем.

Сматрате ли Зукорлића озбиљним политичким противником?

- Не.

Хоће ли најављеним споразумом о уједињењу Исламске заједнице (ИЗ) муфтији бити забрањено да се бави политиком?

- Споразум то изричито предвиђа, то је чак друга ставка у том споразуму, али не мислим ја да је то важно само због следећих избора. Важно је дугорочно, јер је Зукорлић потпуно избрисао границе између вере и политике, што се никада у историји ИЗ није догодило. Тиме је највише изгубила Исламска заједница.

Спрема ли се и смена Адема Зилкића?

- Споразум предвиђа да челни људи не могу да се кандидују, али имају места у ИЗ.

Колико је Турска умешала прсте у решавање проблема у ИЗ?

- Ако би се Србија директно инволвирала да решава проблем ИЗ, то би било директно мешање државе у њене послове и тиме би створила основе за нападе да угрожава аутономност верских заједница. Свака добра услуга, у овом случају Турске, добро је дошла, уколико може да помогне да се ова ситуација разреши.

Дакле, подржавате тај споразум?

- Ово заиста јесте добра иницијатива у добром смеру. Шта ће на крају испасти видећемо, али била би велика штета да све ово пропадне.

Верујете да ће формирање јединствене ИЗ допринети миру и стабилности у Санџаку?

- Надам се да хоће, јер је тај сукоб у ИЗ био генератор политичке нестабилности због које нисмо имали никакве инвестиције у Санџаку упркос томе што је Влада доносила позитивне и стимулативне мере за сваког ко инвестира.

У каквим сте односима са Сулејманом Угљанином?

- У сасвим коректним. Радимо заједно на томе да се побољша инфраструктура и амбијент у Санџаку. Коначно имамо нормалан однос између две странке, које ће се опет борити на изборима, али надам се да је време сукоба за нама и да се више неће поновити.

Помирило вас је заједничко учешће у Влади?

- Помирили су нас заједнички проблеми. Ми смо огромну енергију потрошили у међусобним сукобима. Небитно је сад ко је крив, ко је прав или ко је први почео, али да смо ту енергију усмерили да нешто заједно направимо у Санџаку, ситуација би свакако била другачија. Хајде онда да на властитим грешкама учимо, да се трудимо ко ће више да асфалтира путева, направи више школа, амбуланти.

Је ли вас ујединио страх од Зукорлића?

- Ми смо наше односе почели да нормализујемо много пре него што се Зукорлић појавио у политици. Заједничко седење у Влади јесте сузило простор за међусобно сукобљавање. И проблеми у Санџаку - велика незапосленост, сиромаштво, лоша инфраструктура. Као зрели људи видели смо да, ако се удружимо, можемо да решимо огромне проблеме у Санџаку.

Заложили сте се за формирање државног већа за Косово. Има ли сигнала од партнера да би могло да се образује такво тело?

- Нема, иако мислим да би то био начин да се реше лакше проблеми, јер би у то веће били укључени представници и власти и опозиције, али и косовски Срби. То би био одраз јединства, али и подела одговорности. Ипак је Косово исувише важно државно и политичко питање да бисмо га ограничили на одговорност владајуће коалиције.

Инсистирате на националном јединству?

- Нисам склон да верујем би се тај Гордијев чвор развезао одмах, јер је то исувише комплексно питање, али требало би кренути у процес његовог решавања тако да неће затворити врата европским интеграцијама, а с друге стране ће повећати квалитет живота косовских Срба како би остали тамо да живе и изборили се за што бољи статус. Косовски Срби требало би да узму активно учешће у сваком преговарачком процесу.

Јесте ли се одморили од Хага?

- Право да вам кажем, јесам. Осећам се као да је велики терет пао с мојих леђа. Било је тешко, непријатно, замарајуће, опасно. Стална политика притисака, ултиматума, уцена, страховања. Било је више него оптерећујуће, не само за мене него за све људе који су радили на том послу.

Брамерцу изгледа није био довољан Младић, него очекује да га приликом његове посете Београду почетком новембра известите ко су били јатаци?

- Не кажем да то није важно питање, али најважније је да је Србија испунила главне обавезе. То, ко је крио Младића, требало би да буде питање унутрашње истраге, а не Хага. То морамо да урадимо због нас, а не да то буде ново поље за нечије притиске, уцене и ултиматуме.

Да ли нас је и Европа преварила, јер је обећала кандидатуру уколико завршимо сарадњу с Трибуналом?

- Сви знају да је то био услов за наставак европских интеграција. Када смо ту обавезу завршили испало је да је Косово услов свих услова, а да је Хаг био само добар изговор. Али важно је да је Србија, због нас самих, завршила ту хашку обавезу, без обзира на некоректно понашање Европе.

Очекујете ли кандидатуру?

- Била би велика штета да је не добијемо. Постоје реалне шансе да добијемо статус кандидата, али за датум почетка преговора нисам велики оптимиста.

Јесмо ли сиромашнији него пре четири године када је Влада формирана?

- Јесмо, нажалост. Не треба бежати од истине и чињеница. Криза је имала застрашујуће последице по Србију. Имамо око 650.000 људи који живе на ивици сиромаштва, али ипак, Влада је у условима невероватне кризе успела да обезбеди редовност социјалних давања и да нека од тих давања повећамо, док су малте не све земље због кризе кресале средства за социјалу.

Влада је прихватила иницијативу Преса да се 21. октобар, када се десио злочин у Шумарицама, прогласи за државни празник Дана сећања на све српске жртве у Другом светском рату...

- Прес је урадио велику ствар. Успео је да уједини и власт и опозицију, и странке и стручњаке и већину невладиних организација око ове иницијативе, која је резултирала усвајањем у Влади. Већина земаља у Европи има национални дан сећања на жртве из Другог светског рата. Овим је Србија стала у ред тих модерних земаља.

Да ли су предвиђене још неке промене новим законом о државним празницима?

- Убудуће ће се Дан државности, Сретење - 15. фебруар, обележавати уместо један - два дана. И уводимо 11. новембар, дан примирја у Првом светском рату, као државни празник, јер је то традиција у већини земаља победника у том рату.

Разговарао: Ненад Чалуковић

(Прес)