Radovan Karadžić traži Kutiljera za svedoka

Hag - Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da obaveže portugalskog diplomatu Žozea Kutiljera da svedoči tokom dokaznog postupka odbrane.

Ambasador Kutiljero je 1991-92. bio međunarodni mirovni posrednik čije su principe za preuređenje Bosne i Hercegovine u tri etnička dela, početkom 1992, prihvatili lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Muslimansko vođstvo, predvođeno Alijom Izetbegovićem, ubrzo je promenilo stav i povuklo podršku Kutiljerovom planu, kako se veruje, na sugestiju SAD.

U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je ocenio da je "istinska tragedija" što je taj sporazum potom propao, podsećajući da je mirovno rešenje postignuto u Dejtonu, tri godine kasnije, "gotovo isto", što znači da su "nebrojeni životi mogli biti sačuvani".

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

Karadžićeva odbrana pridaje veliki značaj Kutiljerovom svedočenju, budući da je on u izjavi potvrdio da je vođstvo bosanskih Srba u februaru 1992. prihvatilo reorganizaciju BiH u tri etničke zajednice, ali u postojećim granicama.

Inače, po optužnici, Karadžić je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo stvaranje ujedinjene srpske države na teritorijama BiH sa koje su bili proterani nesrbi.

U današnjem podnesku, Karadžić navodi da je ambasador Kutiljero u aprilu ove godine dao izjavu njegovoj odbrani, ali da odbija da svedoči u sudnici iz uverenja da međunarodni mirovni posrednici ne bi trebalo da budu svedoci, zato što bi to moglo ugroziti rad takvih posrednika u budućnosti.

Tražeći da raspravno veće Kutiljeru stoga uputi obavezujući nalog (subpoena) za svedočenje, Karadžićeva odbrane, ukazujući na značaj njegovog iskaza, podseća i da su neki mirovni posrednici, uključujući i lorda Dejvida Ovena već svedočili pred Tribunalom.

U pisanoj izjavi odbrani, koju je Karadžić dostavio sudu, ambasador Kutiljero je potvrdio da su u martu 1992. predstavnici tri nacionalne zajednice u BiH prihvatili principe uredjenja BiH sa tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica, uz poštovanje ljudskih prava, verskih sloboda i zaštitu manjina. Posebna radna grupa, po planu, utvrdila bi teritorije jedinica, a o ustavnim principima bi građani odlučili na referendumu, izjavio je Kutiljero.

U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je potvrdio da u kritično vreme nije verovao Izetbegoviću, koji je, "uprkos njegovom srdačnom maniru", "lagao" i bio "varljiv".

Izetbegović bi "jedno govorio nasamo, a drugo javno. Haris Silajdžić je emotivan i ne treba mu verovati. Sve tri strane lažu, ali Srbi su manje prefinjeni u tome", potvrdio je Kutiljero svoje utiske iz tog vremena. Takođe, naglasio je da je verovao da je "apsurdno kriviti samo Srbe za situaciju u BiH", zato što su "sve strane krive".

"Rekao sam da sam to uvideo na prvom ručku tokom pregovora. Ponovio sam da je Izetbegović lažov i da mu se ne može verovati. On je uvek odstupao od onog što je već bio prihvatio da učini. Rekao sam i da su sve strane lagale, ali da su Srbi lagali najmanje", izjavio je Kutiljero.

Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir, koji je služio u Unproforu u Sarajevu, preneo da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. ubila 26 građana u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga. Taj oficir učestvovao je u istrazi o eksploziji u redu za hleb.

Potvrđujući da su Karadžić i drugi lider bosanskih Srba insistirali na nastavku pregovora o principima Kutiljerovog plana, portugalski diplomata naznačio je da mu je predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, dan posle eksplozije u Ulici Vase Miskina, poslao pismo u kojem se zalagao za istragu, primećujući da do nasilja obično dolazi pre ili tokom pregovora i koristi se za njihovo odlaganje.

"Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio u martu 1992. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992, i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", podvukao je Kutiljero pri kraju izjave.

Citirajući svoj komentar, objavljen u februaru 1993. u Internešnel Herald Tribjunu , Kutiljero je ocenio da je "odbijanje predsednika Alije Izetbegovića da prihvati da je realna Bosna potpuno drugačija od one koju je on želeo doprinelo produžetku rata jednako koliko snovi o Velikoj Srbiji i hrvatskoj hegemoniji".

Portugalski diplomata podsetio je i da je u pismu londonskom nedeljniku Ekonomist krajem 1995. napisao da se u leto 1992. "Muslimani odrekli" sporazuma o principima budućeg ustavnog uređenja BiH koje su sve tri strane prihvatile u februaru 1992. kao "osnovu za dalje pregovore".

"Da to nisu učinili, bosansko pitanje moglo bi biti rešeno ranije, uz manje gubitke (pretežno muslimanskih) života i teritorija. Da budem pravičan, predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da znaju najbolje", ponovio je Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.

"To sam verovao tada i to verujem sada", zaključio je bivši mirovni posrednik izjavu Karadžićevoj odbrani.

(Beta)