Радован Караџић тражи Кутиљера за сведока

Хаг - Оптужени Радован Караџић затражио је од Хашког трибунала да обавеже португалског дипломату Жозеа Кутиљера да сведочи током доказног поступка одбране.

Амбасадор Кутиљеро је 1991-92. био међународни мировни посредник чије су принципе за преуређење Босне и Херцеговине у три етничка дела, почетком 1992, прихватили лидери босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Муслиманско вођство, предвођено Алијом Изетбеговићем, убрзо је променило став и повукло подршку Кутиљеровом плану, како се верује, на сугестију САД.

У изјави Караџићевој одбрани, Кутиљеро је оценио да је "истинска трагедија" што је тај споразум потом пропао, подсећајући да је мировно решење постигнуто у Дејтону, три године касније, "готово исто", што значи да су "небројени животи могли бити сачувани".

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

Караџићева одбрана придаје велики значај Кутиљеровом сведочењу, будући да је он у изјави потврдио да је вођство босанских Срба у фебруару 1992. прихватило реорганизацију БиХ у три етничке заједнице, али у постојећим границама.

Иначе, по оптужници, Караџић је био на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било стварање уједињене српске државе на територијама БиХ са које су били протерани несрби.

У данашњем поднеску, Караџић наводи да је амбасадор Кутиљеро у априлу ове године дао изјаву његовој одбрани, али да одбија да сведочи у судници из уверења да међународни мировни посредници не би требало да буду сведоци, зато што би то могло угрозити рад таквих посредника у будућности.

Тражећи да расправно веће Кутиљеру стога упути обавезујући налог (субпоена) за сведочење, Караџићева одбране, указујући на значај његовог исказа, подсећа и да су неки мировни посредници, укључујући и лорда Дејвида Овена већ сведочили пред Трибуналом.

У писаној изјави одбрани, коју је Караџић доставио суду, амбасадор Кутиљеро је потврдио да су у марту 1992. представници три националне заједнице у БиХ прихватили принципе уредјења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница, уз поштовање људских права, верских слобода и заштиту мањина. Посебна радна група, по плану, утврдила би територије јединица, а о уставним принципима би грађани одлучили на референдуму, изјавио је Кутиљеро.

У изјави Караџићевој одбрани, Кутиљеро је потврдио да у критично време није веровао Изетбеговићу, који је, "упркос његовом срдачном маниру", "лагао" и био "варљив".

Изетбеговић би "једно говорио насамо, а друго јавно. Харис Силајџић је емотиван и не треба му веровати. Све три стране лажу, али Срби су мање префињени у томе", потврдио је Кутиљеро своје утиске из тог времена. Такође, нагласио је да је веровао да је "апсурдно кривити само Србе за ситуацију у БиХ", зато што су "све стране криве".

"Рекао сам да сам то увидео на првом ручку током преговора. Поновио сам да је Изетбеговић лажов и да му се не може веровати. Он је увек одступао од оног што је већ био прихватио да учини. Рекао сам и да су све стране лагале, али да су Срби лагали најмање", изјавио је Кутиљеро.

Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренео да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага. Тај официр учествовао је у истрази о експлозији у реду за хлеб.

Потврђујући да су Караџић и други лидер босанских Срба инсистирали на наставку преговора о принципима Кутиљеровог плана, португалски дипломата назначио је да му је председник Скупштине РС Момчило Крајишник, дан после експлозије у Улици Васе Мискина, послао писмо у којем се залагао за истрагу, примећујући да до насиља обично долази пре или током преговора и користи се за њихово одлагање.

"Мислим да је истинска трагедија што мир није постигнут на принципима које сам договорио у марту 1992. Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа, 18. марта 1992, и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. показује да је, после три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани", подвукао је Кутиљеро при крају изјаве.

Цитирајући свој коментар, објављен у фебруару 1993. у Интернешнел Хералд Трибјуну , Кутиљеро је оценио да је "одбијање председника Алије Изетбеговића да прихвати да је реална Босна потпуно другачија од оне коју је он желео допринело продужетку рата једнако колико снови о Великој Србији и хрватској хегемонији".

Португалски дипломата подсетио је и да је у писму лондонском недељнику Економист крајем 1995. написао да се у лето 1992. "Муслимани одрекли" споразума о принципима будућег уставног уређења БиХ које су све три стране прихватиле у фебруару 1992. као "основу за даље преговоре".

"Да то нису учинили, босанско питање могло би бити решено раније, уз мање губитке (претежно муслиманских) живота и територија. Да будем правичан, председник Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да знају најбоље", поновио је Кутиљеро, алудирајући на улогу САД.

"То сам веровао тада и то верујем сада", закључио је бивши мировни посредник изјаву Караџићевој одбрани.

(Бета)