субота, 22. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радован Јелашић: Пад бруто друштвеног производа у Србији у 2009. години 6 одсто
Хроника

Радован Јелашић: Пад бруто друштвеног производа у Србији у 2009. години 6 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 04. мај 2009.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић проценио је да ће пад бруто друштвеног производа (БДП) у Србији у 2009. години бити око шест одсто.

"Влада Србије би новим аранжманом са Међународним монетарним фондом требало да предвиди шта ће урадити ако приходи буџета буду мањи од планираних", рекао је Јелашић на Факултету организационих наука (ФОН), где је одржао предавање студентима.

Последице смањења привредне активности и потрошње, као и замрзавања пензија и плата, осетиће се, према његовим речима, у другој половини ове године.

Гувернер је рекао да је у првом кварталу ове године, услед економске кризе, пад БДП-а био између пет и седам одсто, што се може очекивати и за целу годину, иако је ребалансом буџета, који је усвојен прошле недеље, предвиђен пад од два одсто.

Аранжманом са ММФ-ом, који треба да буде одобрен 15. маја, како је додао, предвиђена су два сценарија привредног пада у Србији, а према лошијем ће он износити шест одсто.

"Ситуација је сада гора него у време кад је договорен аранжман, али треба сачекати да се види какви ће бити ефекти мера које влада предузима да би се ублажиле последице економске кризе", истакао је Јелашић.

Гувернер НБС је поводом штрајкова у неколико предузећа у Србији рекао да га не би чудило да буде све више таквих дешавања и додао да је Влада одавно требало да формира радно тело које би пратило шта се догађа у предузећима која имају тешкоће изазване кризом.

Обраћајући се студентима ФОН-а гувернер је нагласио да је добро да има што више кредита за предузећа, али да кредити неће решити суштинске проблеме српске привреде, као што су смањена потражња, непродуктивност, немогућност докапитализације и неекономске баријере.

Централна банка је, како је рекао, рестриктивном монетарном политиком пре избијања економске кризе, допринела да банкарски сектор сада буде ликвидан и солвентан.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер