петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Раде Баста, директор ЈКП „Београдске електране“: Србија хитно да укине Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, правити нуклеарну енергију са САД и ЕУ
Хроника

Раде Баста, директор ЈКП „Београдске електране“: Србија хитно да укине Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, правити нуклеарну енергију са САД и ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. мај 2022.

Свет се и раније сусретао са различитим геополитичким кризама које су се у већој или мањој мери одражавале на светску економију.

Руска инвазија на Украјину променила је све и показала да модел војне неутралности у Европи више није одржив и да је то погрешан концепт

Углавном су те кризе биле контролисане како би остале локалног карактера без великог утицаја на кључна економска кретања, међутим руска инвазија на Украјину променила је све и показала да модел војне неутралности у Европи више није одржив и да је то погрешан концепт, наводи у писаној изјави медијима Раде Баста, директор ЈКП Београдске електране.

Он додаје да се Европска унија већ налази у продуженој рецесији због рата у Украјини након пандемије Ковида-19 и са претпоставком да ће се рат наставити, да ће санкције према Русији остати на снази и још се појачати.

“Србија ће се наћи у ситуацији преливања кризе и рецесије која може доћи до девет одсто, као и огромне инфлације која због потреса у вези са кључним сировинама и производима захтева строжију монетарну политику што је јако тешко одрживо током криза. Пораст цена хране ће повећати сиромаштво, а такође и неједнакост, то ће утицати на најугроженије категорије становништва из разлога што нагли раст цена хране и енергената је највећи део буџета који издвајају као трошкове што ће аутоматски довести до социјалних немира”, истиче директор Београдских електрана.

С обзиром да Србија има сужен монетарни фискални процтор, сматра он, најважнија је циљана помоћ најугроженијима током овога периода.

“Наша земља је потпуно зависна од увоза природног гаса из Русије и сваки поремећај би имао значајне последице као и ситуација да ако ЕУ доживи рецесију дубљу од очекиване биће страховит удар на цео регион Западног Балкана, стога је потребно хитно обезбедити макро стабилност цена и циљана подршка угроженом становништву”, наводи Баста.

Руска нафта и природни гас чине велики део европског увоза, као и Србије, и потребно је што пре прећи на чисту енергију која је важна не само због борбе против климатских промена већ и добро решење да се смањи енергетска зависност од Русије

Према његовим речима, руска нафта и природни гас чине велики део европског увоза, као и Србије, и потребно је што пре прећи на чисту енергију која је важна не само због борбе против климатских промена већ и добро решење да се смањи енергетска зависност од Русије.

 “Србија мора да се окрене себи и својим интересима и што пре крене да улаже у своју енергетску безбедност кроз гасну диверсификацију. Председник Србије је навео и да је Београд опредељен да добија гас из више извора и праваца, што је и обавеза коју је Србија преузела Вашингтонским споразумом. Такође су донета четири закона у области енергетике која ће допринети остварењу климатске неутралности до 2050. године”, додаје он.

У Србију, како каже, гас долази из два правца, али су оба од Русије, а сада су обезбеђена средства за изградњу гасовода Ниш-Софија, као и гасовода Ниш-Димитровград који ће од 2023. године бити у функцији и преко кога ће Србија моћи да се снабдева природним течним гасом (ТНГ) из терминала у Грчкој, као и гасовода ТАП и ТАНАП, што ће омогућити да се крене са диверсификацијом и отклони зависност од руског природног гаса.

Србија мора да се окрене себи и својим интересима и што пре крене да улаже у своју енергетску безбедност кроз гасну диверсификацију. Председник Вучић је навео и да је Београд опредељен да добија гас из више извора и праваца, што је и обавеза коју је Србија преузела Вашингтонским споразумом

“Десетогодишњи уговор о испоруци гаса истекао је прошле године, али је привремено продужен у новембру на период од шест месеци, до краја маја 2022. године. Цена коју је Србија тада добила је 270 долара и нижа је од већине европских земаља, али већа од оних које плаћају Белорусија (128,5 долара), Турска (210 долара) и Немачка (230 долара)”, објашњава Баста.

Због тога је, према његовом мишљењу, веома важно у ком тренутку и на који период се потписује нови договор о испоруци гаса, са којом ценом, као и какву ће Србија спољнополитичку позицију да заузима према Русији.

“Енергетика је једно од кључних питања економије и спољне политике и раније сам позивао Владу да се укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и упути позив САД и ЕУ ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи. Сматрам да Сједињене Америчке Државе, као водећа нуклеарно-технолошка сила на свету, је прави партнер који нам може помоћи у оснивању таквог једног научно-истраживачког центра, јер су безбедни реактори и јефтинија производња струје главна тема свуда у свету, као и да се нуклеарна енергија у мирнодопске сврхе највише користи за производњу електричне енергије”, оцењује директор Београдских електрана.

И раније сам позивао Владу да се укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и упути позив САД и ЕУ ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи

Такође, додаје да нуклеарна индустрија Сједињених Америчких држава има невероватне резултате безбедног и поузданог рада.

“Енергија будућности је нуклеарна енергија, зато што је чиста и поуздана, и једина је која у производњи електричне енергије не прави ефекат стаклене баште. Без нуклеарне енергије немогуће је остварити циљеве одрживог развоја у будућности, чиста вода, чист ваздух, квалитетна здравствена заштита, и све више земаља ради на развијању чисте, зелене енергије која омогућава одржив раст и економски развој. Уколико би се Србија определила за изградњу електрана на нуклеарни погон, свакако да би онај који би инвестирао или од кога бисмо купили технологију обезбедио школовање и обуку потребног кадра, нуклеарно гориво и све остале потребне ресурсе за спровођење једног таквог пројекта од националног значаја”, додаје он.

У изјави напомиње и да Србији није потребан Српско-руски хуманитарни центар за ванредне ситуације у Нишу, да Србија има капацитета и знања да то може сама, да има у оквиру МУП-а и да стога га треба хитно укинути.

Напомиње и да је потребно да се са САД и ЕУ отвори научно-истраживачки центар за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи и омогући основа за изградњу прве нуклеарне електране у Србији.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер