Profesor Miroslav Jovanović: Evro je grobar EU i odgovara samo Nemačkoj, Srbija nikad neće ući u EU

Prvi gost u novom serijalu emisije „Crno beli svet”, autora i voditelja Đorđa Vukadinovića, bio je profesor doktor Miroslav Jovanović, najpoznatiji i najobjavljivaniji srpski ekonomista u svetu. Profesor na ženevskom i predavač na nizu drugih svetskih univerziteta, dugogodišnji radnik u Ujedinjenim Nacijama i čovek koji je izdao 26 knjiga kod najuglednijih svetskih izdavača, čija se dela koriste kao udžbenici od Srbije do Tokija, govorio je za „Crno beli svet” o sistemu Evropske Unije i, kako kaže, njenom sunovratu, kao i srpskim perspektivama priključenja ovoj asocijaciji. Za svoj najveći uspeh smatra to što je svojim stručnim tekstovima “barem malo doprineo” da Britanci donesu odluku da napuste EU. Nikada nije bio član niti jedne političke organizacije, što mu je svojevremeno oneogućilo akademsku karijeru u Srbiji. Dobitnik je jedne od najprestižnijih azijskih nagrada za ekonomiju. Na ženevskom univerzitetu predaje predmete „Ekonomska politika Evropske Unije”, „Međunarodne ekonomske integracije” i „Ekonomija tranzicije zemalja koje su iz socijalističkog bloka pristupile EU”.

O evroskpepticizmu govori kao o evrorealizmu. Kako ističe, EU je sa sobom donela neke fantastične stvari poput politike konkurencije na tržištu ili standarde o zaštiti prirode. Ali najgore što je donela je evro, koji je prema njegovom mišljenju dobar samo za Nemačku, dok je za sve ostale katastrofa. Italija skoro 20 godina nije imala stvarni rast, Grčka takođe, rekao je. 

EU je u rukama tehnokrata, a ne lidera; Evro je zalepljen selotejpom

Evro je sada “zalepljen selotejpom” i pitanje je da li će i kako će izdržati sledeću krizu, jer EU i monetarni sistem na kom je zasnovana ima zaštitni zid visine pet metara koji treba da se suprotstavi cunamiju od 30 metara

Na pitanje autora i voditelja emisije zašto je promenio mišljenje o Evropskoj Uniji, s obzirom da se, krajem osamdesetih, u Srbiji, tada Jugoslaviji, bio jedan od prvih koji se zalagao za ulazak u Evrpsku ekonomsku zajednicu, a sada je, „na kraju balade”, kada se i Srbija formalno našla na “evropskom putu” – protiv, Jovanović kaže da  su se činjenice od tada mnogo promenile. „Tada je EU bila svetionik napretka, a sada se sve preokrenulo. Britanija se spasila katastrofe. Evro je sada “zalepljen selotejpom” i pitanje je da li će i kako će izdržati sledeću krizu, jer EU i monetarni sistem na kom je zasnovana ima zaštitni zid visine pet metara koji treba da se suprotstavi cunamiju od 30 metara, slikovito objašnjava. Evropa je prepuna primera monetarnih integracija koje su propale, a koje su bile zasnovane za zlatu. Evro je zasnovan na obećanjima, da će “neko nešto da vam plati”. Nisam srećan zbog toga, ja sam bio za EU integraciju, koja je zasnovana na činjenicama i teoriji, EU nije zasnovana ni na teoriji ni na iskustvu, već samo na nekim arbitrarnim i ad hok pravilima poput: „Javni dug ne sme da bude više od 60 posto”. Ne govori se podatak koji je razumljiv svakome, i kafe kuvarici i šoferu, a to je iznos duga po glavi stanovnika. Ako neko vama kaže da ste zaduženi 7000 evra, to onda razume svako.”

EU-euforija počiva na dve neizvesne pretpostavke, tvrdi Jovanović. Prva je da će i dalje postojati, a druga da će zemlje članice želeti da ostanu u njoj. „EU je danas u rukama tehnokrata a ne lidera, za tehnokrate su ljudi brojevi, a liderima osobe i pojedinci. Te tehnokrate žive u zlatnom kavezu i gledaju procese na mehanički način. EU je postala kao i bivša SFRJ, mesto gde se republike i pokrajine međusobno kolju. Ne dozvoljava se da se čuje druga strana priče, kao i u vreme socijalizma - bio je samo socijalizam. Puna su usta evropske solidarnosti ali kada dođe do krize, nema solidarnosti. Italija je bila u lošoj situaciji i protivno svim pravilima Nemačka je u jednom trenutku zabranila izvoz sve medicinske opreme van Nemačke. Da smo mi u EU, mesecima ne bismo dobili ništa od vakcina.”

Srbija nikad neće ući u EU

Jovanović najveći problem vidi u evru i u tome što ne postoji evropski građanin. „Prema mom mišljenju, naša vlast nema jasno ovlašćenje za evro-integracije i nema mandat od naroda da tako nešto uradi. Mislim da još uvek nije prekasno da se u narodu raspiše referendum sa pitanjem: „Da li ste za to da Srbija nastavi pregovore za punopravno pristupanje EU i da za to plati cenu koju će Unija tražiti od Srbije?” A ta cena je, po Jovanovićevom mišljenju, previsoka.

Mislim da Srbija nikada neće pristupiti EU. Niti smo mi potrebni njima, niti nama treba takva Unija kakva je sada. A tražila bi se, pored ostalog, predaja leva obale Dunava Hrvatskoj, ukidanje rezolucije 1244, priznavanje Kosova i Metohije i razmena ambasadora sa “Kosovom”. A moguće da bi se pojavili zahtevi i u vezi Raške oblasti i Vojvodine

„Mislim da Srbija nikada neće pristupiti EU. Niti smo mi potrebni njima, niti nama treba takva Unija kakva je sada. A tražila bi se, pored ostalog, predaja leva obale Dunava Hrvatskoj, ukidanje rezolucije 1244, priznavanje Kosova i Metohije i razmena ambasadora sa “Kosovom”. A moguće da bi se pojavili zahtevi i u vezi Raške oblasti i Vojvodine.”

Jovanović se osvrnuo i na saradnju Srbije sa zemljama Bliskog istoka, i mišljenja je da je saradnja sa svima dobra pod uslovom da je bez ucena. „Arapi su izvanredni trgovci, pogotovo ovi iz Emirata, kaže. Ali javnost i jasnoća svih tih stvari je u magli. Ko zna čije su te pare koje dođu i odu. Vidimo da se tu zidaju neke zgrade itd, ne znam da li ima neke stvarne proizvodnje. Ja bih savetovao da se mnogo više sarađuje sa Izraelom. Imaju pare ali i naučni potencijal da ni iz čega naprave nešto. Od pustinje su napravili zemlju koja je procvetala, jer jesu trgovci, ali su i inženjeri”, opisao je Jovanović projekte „Beograd na vodi” i prodaju PKB-a. O projektu „Air Serbia” kaže da su JAT i „Air Serbia” preduzeća koje nikada nisu imala šanse da postanu unosan posao i dodao da je to preduzeće koje je decenijama služilo za uhleblje ljubavnica političara i udbaša.

„To preduzeće je preopterećeno personalom i nije moglo da izdrži, već je živelo od  državnih subvencija. Moj predlog je još pre tridesetak godina bio da se JAT zatvori skroz, i da svi koji su zaposleni primaju punu platu do penzije – to bi bilo jeftinije. Jedan posto ljudi putuje avionom. Nacionalna avio-kompanija je jako skup prestiž”, zaključio je Jovanović. 

(NSPM)