Profesor Goran Radosavljević: „Beograd na vodi“ je jedna velika mašinerija za pranje para. EKSPO nije tema, od početka je tema bila – da se uzme Sajam i hipodrom kao građevinsko zemljište

Povodom najavljenih novih 12 milijardi evra investicija do izložbe "Expo 2027" profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević kaže da je u Srbiji vlast već 10 godina u investicionom ciklusu poput "narkomana", a da je iza svake investicije nerazjašnjena priča - zašto toliko košta.

On pita kako je moguće da se 80 posto stanova u zemlji kupuje za keš i koje su firme iza toga. „Čitava priča obavijena nepoznanicama koje ukazuju da iza toga stoje nelegalne radnje“, kaže Radosavljević.

Podsećamo – tabla, projekti, milioni, milijarde. Expo, sajam, stadion, pruge, bulevari, stanice i most. Predsednik Srbije demonstrirao je građanima svoju računicu. U čitavoj priči imaju je i investitori, a šta je sa građanima? Kada predsednik Srbije kaže da će „specijalizovani Expo 2027. godine u potpunosti da promeni našu zemlju, nećemo moći da je prepoznamo“ – šta to tačno znači u ovom momentu? Kako je i na koji način Expo menjao države u svetu i šta je to što predsednik najavljuje da će se dogoditi u naredne četiri godine?

Sve su to pitanja koja smo pitali profesora Radosavljevića.

„Citirao bih jednog tviteraša koji je napisao da će EKSPO da promeni Srbiju isto kao Sabor trubača Guču“, rekao je Radosavljević, ističući da Guča nikako nije postala najrazvijenija u tom delu Srbije.

On je naglasio da nešto u šta ćemo uložiti 12 milijardi evra, a doneće milijardu prihoda, a ne profita može samo pod navodnicima da bude „fenomenalno“.

Radosavljević kaže da će hale izgrađene za EKSPO izgledati fenomenalno, ali da će posle sajma ostati prazne.

„Posle toga će se možda koristiti za pejntbol takmičenja i druge stvari. Sigurno je da neće moći da se vrate uložene pare“, dodaje.

Možda bi, kako dodaje, i bilo drugačije u drugoj zemlji, sa jačim institucijama.

Međutim, u Srbiji, gde su korupcija i kriminal izuzetno visoki, gde se hrana kupuje na čekove, a stanovi za keš to dovodi čitavu stvar u pitnaje ko će imati korist od toga, kaže Radosavljević i dodaje: „Građani Srbije sigurno neće“.

Predsednik Srbije je pre dva meseca, govoreći o Expo izložbi, istakao da će „ukupni ekonomski efekat biti oko 1,1 milijardu, odnosno direktan oko 600 miliona evra, a indirektan oko 500 miliona evra“. Mnogi ekonomisti su već tada sumnjali u te predikcije – da li su one realne? Na pitanje koji je razvojni potencijal projekta, on ističe da je vlast poput narkomana već deset godina u investicionom ciklusu, i da na dve godine imamo najavu „Nju dila“ u Srbiji.

„Sad smo aterirali na auto bez vozača, a pre smo imali leteće automobile“, navodi profesor.

Za to vreme, kako dodaje, građani se zadužuju, rast duga Srbije je dve milijarde godišnje, a ako dodamo deficit biće još viši, ističe Radosavljević.

On ocenjuje da neki projekti – na primer most koji povezuje aerodorom imaju nekog smisla, ali istovremeno imate polovinu Beograda koji nema kanalizaciju.

Radosavljević ističe i da EKSPO nije tema, od početka je tema bila – da se uzme Sajam i hipodrom kao građevinsko zemljište i da se nastavi gradnja „Beograda na vodi“. „Beograd na vodi“ je jedna velika mašinerija za pranje para.

„Uzmete hranu na čekove ali onda kupite leteći automobil“

Profesor navodi da su novi projekti apsolutno dobar izgovor vlasti za ostvarivanje projekata koji su izazivali negodovanje kod javnosti, poput premeštanja Sajma i uklanjanja starog mosta.

Na pitanje šta uklanjanjem Sajma dobijaju građani, a šta investitori „Beograda na vodi“, odgovara da građani ne dobijaju ništa, a investitori dobijaju još par stotina hiljada kvadrata stambenog prostora.

Sama ideja izmeštanja Sajma iz centra grada, prema njegovim rečima, nije katastrofalno loša – ali ne na ovaj način.

„Dajete investitoru koji je pod znakom pitanja da se zidaju zgrade“, kaže Radosavljević i dodaje da je infrastrukturno taj deo grada prenapregnut, a da će tek biti kada se useli veliki broj novih stanara u taj deo grada.

Na pitanje da li su najavljene investicije od 12 milijardi evra u sve projekte opravdana suma novca, odgovara:

„Uzmete hranu na čekove ali onda kupite leteći automobil, upravo to radimo – građani žive na minimalcima…Imate nesređeno zdravstvo, nesređeno obrazovanje i infrastukturu, a mi pričamo o letećim automobilima“, kaže.

Radosavljević navodi i da para ima na tržištu i da nije problem da se zadužimo, ali da mi to uglavnom činimo bilateralno ,a ne kod kredibilnih međunarodnih organizacija koje daju povoljne kredite.

„Možete da se zadužujete dokle god vam neko daje pare, ali ono što je problem je da će na kraju ovog investicionog ciklusa investicije biti mnogo veće od 12 milijardi, da će Srbija biti u finansijskom smislu potpuno devastirana zemlja“, zaključuje.

On je naglasio da će nam projekti ovog tipa retko doneti privredni rast“. „A da li su razvojni? Nisu. Trenutno donesu pare. Ti projekti će kratkoročno doneti neku korist, a dugoročno će ostati da zvrje prazni“, kaže.

(N1)