Професор Горан Радосављевић: „Београд на води“ је једна велика машинерија за прање пара. ЕКСПО није тема, од почетка је тема била – да се узме Сајам и хиподром као грађевинско земљиште

Поводом најављених нових 12 милијарди евра инвестиција до изложбе "Еxпо 2027" професор на ФЕФА факултету Горан Радосављевић каже да је у Србији власт већ 10 година у инвестиционом циклусу попут "наркомана", а да је иза сваке инвестиције неразјашњена прича - зашто толико кошта.

Он пита како је могуће да се 80 посто станова у земљи купује за кеш и које су фирме иза тога. „Читава прича обавијена непознаницама које указују да иза тога стоје нелегалне радње“, каже Радосављевић.

Подсећамо – табла, пројекти, милиони, милијарде. Еxпо, сајам, стадион, пруге, булевари, станице и мост. Председник Србије демонстрирао је грађанима своју рачуницу. У читавој причи имају је и инвеститори, а шта је са грађанима? Када председник Србије каже да ће „специјализовани Еxпо 2027. године у потпуности да промени нашу земљу, нећемо моћи да је препознамо“ – шта то тачно значи у овом моменту? Како је и на који начин Еxпо мењао државе у свету и шта је то што председник најављује да ће се догодити у наредне четири године?

Све су то питања која смо питали професора Радосављевића.

„Цитирао бих једног твитераша који је написао да ће ЕКСПО да промени Србију исто као Сабор трубача Гучу“, рекао је Радосављевић, истичући да Гуча никако није постала најразвијенија у том делу Србије.

Он је нагласио да нешто у шта ћемо уложити 12 милијарди евра, а донеће милијарду прихода, а не профита може само под наводницима да буде „феноменално“.

Радосављевић каже да ће хале изграђене за ЕКСПО изгледати феноменално, али да ће после сајма остати празне.

„После тога ће се можда користити за пејнтбол такмичења и друге ствари. Сигурно је да неће моћи да се врате уложене паре“, додаје.

Можда би, како додаје, и било другачије у другој земљи, са јачим институцијама.

Међутим, у Србији, где су корупција и криминал изузетно високи, где се храна купује на чекове, а станови за кеш то доводи читаву ствар у питнаје ко ће имати корист од тога, каже Радосављевић и додаје: „Грађани Србије сигурно неће“.

Председник Србије је пре два месеца, говорећи о Еxпо изложби, истакао да ће „укупни економски ефекат бити око 1,1 милијарду, односно директан око 600 милиона евра, а индиректан око 500 милиона евра“. Многи економисти су већ тада сумњали у те предикције – да ли су оне реалне? На питање који је развојни потенцијал пројекта, он истиче да је власт попут наркомана већ десет година у инвестиционом циклусу, и да на две године имамо најаву „Њу дила“ у Србији.

„Сад смо атерирали на ауто без возача, а пре смо имали летеће аутомобиле“, наводи професор.

За то време, како додаје, грађани се задужују, раст дуга Србије је две милијарде годишње, а ако додамо дефицит биће још виши, истиче Радосављевић.

Он оцењује да неки пројекти – на пример мост који повезује аеродором имају неког смисла, али истовремено имате половину Београда који нема канализацију.

Радосављевић истиче и да ЕКСПО није тема, од почетка је тема била – да се узме Сајам и хиподром као грађевинско земљиште и да се настави градња „Београда на води“. „Београд на води“ је једна велика машинерија за прање пара.

„Узмете храну на чекове али онда купите летећи аутомобил“

Професор наводи да су нови пројекти апсолутно добар изговор власти за остваривање пројеката који су изазивали негодовање код јавности, попут премештања Сајма и уклањања старог моста.

На питање шта уклањањем Сајма добијају грађани, а шта инвеститори „Београда на води“, одговара да грађани не добијају ништа, а инвеститори добијају још пар стотина хиљада квадрата стамбеног простора.

Сама идеја измештања Сајма из центра града, према његовим речима, није катастрофално лоша – али не на овај начин.

„Дајете инвеститору који је под знаком питања да се зидају зграде“, каже Радосављевић и додаје да је инфраструктурно тај део града пренапрегнут, а да ће тек бити када се усели велики број нових станара у тај део града.

На питање да ли су најављене инвестиције од 12 милијарди евра у све пројекте оправдана сума новца, одговара:

„Узмете храну на чекове али онда купите летећи аутомобил, управо то радимо – грађани живе на минималцима…Имате несређено здравство, несређено образовање и инфрастуктуру, а ми причамо о летећим аутомобилима“, каже.

Радосављевић наводи и да пара има на тржишту и да није проблем да се задужимо, али да ми то углавном чинимо билатерално ,а не код кредибилних међународних организација које дају повољне кредите.

„Можете да се задужујете докле год вам неко даје паре, али оно што је проблем је да ће на крају овог инвестиционог циклуса инвестиције бити много веће од 12 милијарди, да ће Србија бити у финансијском смислу потпуно девастирана земља“, закључује.

Он је нагласио да ће нам пројекти овог типа ретко донети привредни раст“. „А да ли су развојни? Нису. Тренутно донесу паре. Ти пројекти ће краткорочно донети неку корист, а дугорочно ће остати да зврје празни“, каже.

(Н1)