Привредни суд у Зрењанину покренуо стечајни поступак у "Банинију” и "Банини трејду”

 Београд -- Привредни суд у Зрењанину управо је одлучио је да се у "Банинију” и "Банини трејду” покрене стечајни поступак.

Привредни суд у Зрењанину управо је одлучио је да се у "Банинију” и "Банини трејду” покрене стечајни поступак, а шта ће бити са посрнулим гигантом индустрије грађевинског материјала одлучиваће се 18.маја. 

У "Банинију” и "Банини трејду” стечајеви су отворени на предлог "Сосијете женерал банке”, иако је на рочишту у Привредном суду у Зрењанину заступник фабрике "Банини” и специјализованог предузећа за трговину и дистрибуцију "Банини трејд” био против таквог решења, сматрајући да је унапред припремљен план реорганизације из 2013. године поштован. 

Стечајни управници у тим фирмама Драгана Галић и Радован Савић на првом наредном поверилачком рочишту, које ће бити одржано у року од 40 дана, предочиће суду и повериоцима стање у фабрици, а тада ће бити именован и одбор поверилаца. Рачун "Банинија”, који упошљава око 500 радника, у блокади је од 24. децембра прошле године за износ од 258 милиона динара, а од тада је у блокади и рачун "Банини трејда”. 

Финансијски проблеми у кикиндској фабрици слаткиша почели су после изградње нове фабрике, завршене 2010. године, у којој је производња отпочела годину дана касније. Улагање је било са циљем повећања производних капацитета, намењених очекиваном порасту пласмана на домаћем и иностраном тржишту, али услед финансијске кризе и опрезности банака "Банини” је био принуђен да улагање приведе крају финансирајући је по неповољним условима од планираних, из банкарских кредита који су са каматама вредни преко 41 милион евра. "Банини” је 2013. године понудио план реорганизације, али банкари тврде да он није поштован. 

Шанса за опстанак "Тозе Марковића”, некадашњег гиганта опекарске индустрије је понуђени план о реорганизацији, који предвиђа постепени опоравак, са десетогодишњим роком отплате обавеза према повериоцима и држави. У време отварања стечаја, априла 2014. године, неизмирене обавезе "Тозе” досегле су 50 милиона евра, скоро двоструко више него што је приликом куповине београдска фирма "ИТХ” пре десетак година купила већински пакет акција кикиндског гиганта за 27 милиона евра. Кикиндски гигант је потом вођен у пропаст и разним малверзацијама на штету фабрике и државе, па се против челника фабрике из те неславне епизоде кривични поступак води у Вишем суду у Зрењанину. 

Отварањем стечаја у "Този” пре две године, повериоци су потраживања претворили у акције, а појединачно највећи поверилац је "Србијагас” са потраживањем од 20 милиона евра, тако да сада има највећи власнички удео у фабрици. У погонима за производњу црепа и керамичких плочица сада је ангажовано око 500 радника, који раде за минималне плате, али свакако је највеће охрабрење за све да није предвиђена ликвидација некадашње моћне фабрике. Планом реорганизације предвиђено је ангажовање око 600 радника, мада сви се сећају златног доба када је у "Този” радило три пута више људи, а Кикинда била "престоница” црепа и опекарске индустрије.

(Дневник)