Привредна комора Србије: Ембарго српске робе на Косову коштаће нас 250 милона долара

Уколико се не реши проблем увоза српске робе на Косово, предузећа до краја године без 250 милиона долара зараде, упозоравају привредници. Губитке имају произвођачи грађевинског материјала, хемије, пољопривредних и прехрамбених производа.

Само неколико дана после одлуке Приштине да уведе ембарго на српску робу, заустављене су машине "Симпове" фабрике у Зубином Потоку, а 150 радника послато је на принудни одмор.

Губитак због робе која се, обрнуто, прометује са Косова у Србију, износи око 130.000 долара, рекао је Бугарин, гостујући у Дневнику РТС-а.

"Уколико би се овакав тренд наставио и ако би до краја године потрајао ембарго, тај губитак би износио више од 200 милиона долара, јер је лане укупан промет робе на Косову, остатка Србије са Косовом и Метохијом износио више од 359 милиона долара!", проценио је Бугарин.

Бугарин је рекао да је осим српске владе и ПКС међу првима упутила писмо ЦЕФТА секретаријату, европском комесару за проширење ЕУ Штефану Филеу, шефу делегације ЕУ у Србији Венсану Дежеру и домаћим званичницима, премијеру и министрима из економског дела Владе са захтевом да се то питање реши што пре.

Генерални директор "Симпа" Слађан Дисић каже је 1. августа затворена фабрика, јер нису били у могућности да испоручују репроматеријал.

"Радници су пуштени кућама и њихова егзистенција је доведена у питање. Индиректна штета je огромна", каже Дисић.

Привредници од државе траже да што пре реагује и упозоравају да ће, ако се проблем не реши, до краја године остати без око 250 милиона долара зараде.

Процењује се да је половина робе која се до јула продавала на Косову била из Србије. Сада, губитке имају произвођачи грађевинског материјала, хемије, пољопривредних и прехрамбених производа.

"Бамби је од увођења ембарга изгубио близу 300 тона производа, у вредности преко 600.000 евра. Тај износ се увећава из дана у дан", каже Мирослав Милетић из "Бамби Баната".

Краткорочни новчани губитак могуће је надокнадити, кажу привредници. Много више их брине да ће изгубити традиционално тржиште, на којем већ покушавају да их замене Црногорци, Бугари, Турци, Словенци и Хрвати, који су, уз премијерку Јадранку Косор, у Приштину послали и 70 привредника.

Саветник српског премијера Јуриј Бајец сматра да ће свако да користи прилику да ту, како каже,нешто уради.

"Транспортни трошкови дају Србији једну позицију где она најбоље може да тргује. Више се бојим да део трговине оде у неке сиве канале",истиче Бајец.

Мирослав Милетић каже да се посебно у време кризе када сви вапију за новим тржиштима и очувањем продаје на постојећим тржиштима, мора наћи решење. Уверен је да ће држава помоћи да се привредници врате на "респектабилно тржиште".

Српска предузећа годишње на Косову продају око 400 милиона долара робе, а купе свега неколико милиона долара репроматеријала. У првих шест месеци ове године, продаја је повећана 15 одсто, па се очекивало да достигне и 450 милиона долара.

"Када предузећа на југу имају све мање радника и мању дистрибуцију роба на друга тржишта, ово је била само кап преко свега да фирме уђу у још веће проблеме. У наредном периоду очекујемо смањење производње", каже Горан Јовић из Регионалне привредне коморе Лесковца.

У републичкој привредној комори се надају да ће се од септембра наћи решење за проблем двоструких царинских печата и да ће се несметано наставити трговина с Косовом и Метохијом.

(РТС)