Прес: У Србији порастао број корисника народних кухиња за 50 одсто

Векну хлеба и пола литра куваног јела у народним кухињама свакодневно чека 30.000 људи, што је чак за 50 одсто више него прошле године!

Број корисника народних кухиња у Србији већи је за скоро 50 одсто у односу на прошлу годину! На заједничком казану, уместо 21.000 људи, сада се храни више од 30.000, показују најновији подаци Црвеног крста. Најалармантније је што на векну хлеба и пола литра куваног јела чека и 6.000 деце, од којих је 2.500 млађе од 10 година!

Редовна исплата помоћи

Исплата свих социјалних накнада биће редовна у 2011. најавио је државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић.

- Редовна исплата родитељских, дечјих додатака, накнада за породиљско одсуство, инвалиднина, као и социјалне помоћи загарантована је средствима издвојеним из буџета за 2011. годину - казао је Мартиновић. Он је навео да износи свих социјалних накнада свакако нису довољни, али да су у складу са тренутним економским могућностима државе.

Драгица Кљајић, стручни сарадник за социјалну делатност Црвеног крста, потврђује за Пресс да број корисника народних кухиња у Србији расте из дана у дан.

- У односу на прошлу годину број народних кухиња је са 59 порастао на 70. Више од 6.000 деце храни се из заједничког казана, а 2.500 њих је млађе од 10 година. Јасно је да су потребе за отварањем нових кухиња огромне, али број корисника код нас никада није зависио само од потреба већ од финансијских средстава која могу да се прикупе у те сврхе - истиче Драгица Кљајић.

Јужније тужније

Ова црна стстистика није још комплетна јер народне кухиње не постоје у неким од најсиромашнијих општина као што су Димитровград, Босилеград, Црна Трава, Лебане, Власотинци, Трговиште... Јавних кухиња често нема и због аљкавости локалних власти.

- Ситуација је најтежа на југоистоку Србије! Иако тамо постоји велика потреба за народним кухињама, локалне самоуправе немају могућност да их отворе. С друге стране, неке председнике општина срамота је да признају да су грађани сиромашни. Влада је за Трговиште обезбедила храну и аутомобил за транспорт оброка, али надлежни у овој општини нису урадили ништа да народна кухиња почне да ради - упозорава наша саговорница.

Мука натерала... Све више грађана долази у народне кухиње по храну

Она каже да је наша држава свесна да је оброк са заједничког казана за многе грађане једино решење, па је за рад народних кухиња у 2011. години издвојила значајна финансијска средства.

- Влада је за наредни период издвојила око 330 милиона динара за рад народних кухиња и набавку пакета са храном и средствима за хигијену. Око 220 милиона динара намењено је за куповину намирница за рад 70 народних кухиња, док ће остатак отићи за набавку пакета за грађане у најсиромашнијим општинама. Пакете ће добити најсиромашнији грађани који живе у удаљеним сеоским срединама и нису у могућности да се хране у народним кухињама - наводи Драгица Кљајевић.

У народним кухињама хране се и инжењери

Драгица Кљајић каже да се значајно променила и социјална категорија сиромашних грађана у Србији.

- Доскора су се у народним кухињама хранили искључиво корисници социјалне помоћи. Сада се јавља све већи број људи који су остали без посла, а не могу да остваре право на било коју помоћ јер су радно способни - истиче Драгица Кљајић.

Запослени у народној кухињи „Липов лад" потврђују да су се код њих хранила два инжењера која су остала без посла.

Да редови за векну хлеба и пола литра куваног јела постају све дужи, за Пресс потврђује и Микана Миловановић, куварица у пункту Народне кухиње „Липов лад" у Београду. Она каже да је међу онима који сваког јутра чекају оброк велики број деце.

И деца у реду за хлеб

- Редови постају све дужи. Међу 343 корисника, колико их тренутно имамо, много је деце. Неки од малишана сами долазе по храну. Један дванаестогодишњак, који има болесну мајку, сваког јутра узима седам оброка. Свраћа и један дечачић из Малог Мокрог Луга, једва да има десетак година. Има и жена које мука натера, па по храну долазе с бебама у наручју - прича Микана.

Њена колегиница Милка Стојановић, која у овој народној кухињи волонтерски ради од њеног отварања 1957. године, каже да су опет дошла тешка времена.

- Многи од ових људи не би могли да преживе да није ове наше кујне. Ово што овде добију једини је оброк који имају. Најтеже ми је кад видим да и деца чекају у реду за хлеб - прича мајка Милка, како ову хуману жену зове звездарска сиротиња.

Слика Србије

- Милион грађана евидентирано је као сиромашно

- Више од 300.000 деце живи испод или на самој граници сиромаштва

- Проценат сиромашних је три одсто већи на селу него у градовима, око 10 одсто код старог сеоског становништва и изнад девет одсто код деце до 14 година

- Свако треће сеоско домаћинство суочава се са сиромаштвом, при чему је ситуација најнеповољнија у југоисточној Србији.

(Прес)