Прес: Тајне белешке Владимира Дедијера откривају да је Јованка Броз била руски агент

Јованка Броз, некадашња „прва дама" социјалистичке Југославије, Јосипу Брозу Титу послата је из Москве као агент совјетске службе НКВД, открива Прес.

Тајне белешке најпознатијег Титовог биографа Владимира Дедијера чуване у Архиву Словеније, које је Пресу ексклузивно доставио новинар и публициста Перо Симић, осим што су доказале да је Броз за време шпанског грађанског рата био вођа злогласне јединице НКВД-а за ликвидацију неподобних комуниста, откривају и велику Јованкину тајну да је уочи доласка на место Титовог личног секретара, девет месеци провела на школовању у московској обавештајној академији „Ђержински".

Владимир Дедијер је то сазнање забележио у разговору са чувеним словеначким комунистом Јосипом Копиничем, који је крајем осамдесетих Дедијеру сведочио да је Иван Стево Крајачић, послератни високи комунистички функционер у Хрватској, Јованку половином 1945. послао у Москву на деветомесечно „школовање" на московску обавештајну академију.

- Кад се вратила у Југославију напрасно је постала Титова домаћица - забележио је Копиничево сведочење Дедијер.

Младу Личанку Јованку Будисављевић, заправо је, преко Александра Ранковића „препоручио" Титу њен ратни командант Ђоко Јованић.

- Јованка је по завршетку обуке у московској академији постала Титова секретарка, а индикативно је што се то догодило чим је умрла Титова ратна љубавница Даворјанка Пауновић - каже Перо Симић, аутор више биографија о Јосипу Брозу.

За Јованку Броз се до сада често спекулисало да је радила за стране обавештајне службе, а, како каже Перо Симић, ово откриће које недвосмислено утврђује да су се њени налогодавци налазили у Москви до краја разоткрива и мистерију о њеном напрасном уклањању из друштвено-политичког живота Југославије неколико година пред Титову смрт.

Тито се са Јованком појављивао све до јесени 1977. године, када је напрасно избачена са списка путника у оквиру обиласка СССР-а, Кине и Северне Кореје.

То је произвело велику аферу у западним медијима који су писали о сукобу америчке и совјетске тајне службе, у ишчекивању „дана Д", како су звали очекиван дан Титове смрти. У „Хералд трибјуну", европском издању „Њујорк тајмса", чак је објављено да је у изворишту сукоба чињеница да је Јованка Српкиња која је хтела да осигура своје позиције убацивањем просрпских елемената у врх државе уз „проруску конспирацију".

Брачни неспоразуми Јованке и Тита доживели су врхунац 1974. године. Едвард Кардељ се жалио југословенском руководству да му никада није било теже да дође до Тита. Сам Тито је 21. јануара 1974. године наредио СКЈ да оснује специјалну комисију која ће проучавати „случај другарице Јованке". У фебруару 1975. политичко руководство је инструирало Титове лекаре и шефа његове безбедности генерала Марка Рапу да посведоче како Брозу прети животна опасност од његове супруге Јованке. У све је уведена конструкција о њеној љубомори због Титовог односа са две младе масерке.

- Ја знам да он с њима, с обзиром на своје године, не може ништа физички, осим да их пљеска по дупету - рекла је Јованка Титовим лекарима, који су касније предложили да се Јованка подвргне психијатријском лечењу.

(Прес)