субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Прес: 650.000 Срба испод границе сиромаштва!
Хроника

Прес: 650.000 Срба испод границе сиромаштва!

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 19. октобар 2010.

У последњих шест месеци још 60.000 људи „пало" испод доње границе сиромаштва, најугроженије општине Владичин Хан, Куршумлија, Сврљиг...

Број грађана Србије који живе у немаштини за пола године порастао је за чак 60.000, тако да је тренутно испод доње границе сиромаштва чак 8,8 одсто популације или више од 650.000 људи!

Помоћник министра за социјални рад Љубомир Пејаковић истиче за Пресс да су најугроженији деца до 14 година и пензионери преко 65 година.

Месечно 5.649 динара!

- У групу алармантно угрожених спадају и незапослена лица са основном школом и породице са децом са инвалидитетом. Међу сиромашне спадају и „жртве транзиције", односно они који су после вишедеценијског рада остали без посла и перспективе да ће се поново запослити. Сиромаштво је далеко израженије у сеоским подручјима - наводи Пејаковић.

Према његовим речима, у групу људи који живе испод границе сиромаштва улазе и они који раде и који не раде, а као параметар се узима брачни пар са дететом који месечно има мање од 18.000 динара.

Љајић: Црној Трави ургентна помоћ!

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић изјавио је јуче да је становништву општине Црна Трава потребна ургентна помоћ државе како би огло да опстане на тим просторима.

- Обишао сам скоро целу Србију, али нешто слично нисам видео као овде у Црној Трави. Ово је општина којој је потребна ургентна помоћ државе и друштва - рекао је Љајић.

Министар је навео да је просечна старост становника 65 година, а да је само 20 људи запослено ван локалних и државних установа и институција.

- Социјалну помоћ примила је у априлу 171.000 корисника. Она месечно износи свега 5.649 динара за једночлано домаћинство. Породицама од пет и више чланова следи 10.870 динара. Најосновније егзистенцијалне потребе најсиромашнији грађани остварују у народним кухињама, којих у Београду има 20, а у читавој Србији 63 - каже Пејаковић.

Управо због тога, у Министарству за рад и социјална питања очекују да се ребалансом буџета за народне кухиње, пакете хране и хигијене, као и помоћ најугроженијим општинама одвоји укупно 882 милиона динара.

- Предложили смо да се ребалансом буџета издвоји 220 милиона динара само за намирнице за све народне кухиње - каже Пејаковић.

Најтеже на селима

Мирослава Анђелић, из хуманитарне организације „Банка хране" наглашава да се у овој години драстично повећао број оних који им се обраћају за помоћ, првенствено за храну.

- Јављају се појединци, али и удружења самохраних мајки, пензионера, инвалида, јављају се и центри за социјални рад који у својој евиденцији имају кориснике социјалне помоћи - каже за Пресс Анђелићева.

Она упозорава да није добро што је упркос оваквом сиромаштву додатно поскупела храна, а најављује се и поскупљење грејања.

 

- Најсиромашније је становништво по селима, са вишечланим породицама. Није боља ситуација ни у породицама у којима чланови нису стекли образовање - сматра Анђелићева.

Према последњим подацима, најсиромашније општине у Србији су Владичин Хан, са просечном платом од само 15.676 динара, а онда следе Куршумлија, Црна Трава, Сврљиг, Брус...

ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ
- август 2010. (у динарима)
Владичин Хан        15.676
Куршумлија           16.141
Нишка Бања         19.107
Гаџин Хан          19.258
Ниш-Пантелеј         20.138
Црна Трава            21.393
Сврљиг                     22.299
Брус                       23.784
Нови Пазар            26.352
Зајечар                  30.088
Кањижа                  30.885
Панчево                36.532
Београд                41.944

Председник има погрешне податке?!

Представљајући Стратегију за смањење сиромаштва, председник Борис Тадић је крајем септембра у Њујорку навео пример мера Владе Србије којима је обезбеђено да цене основних намирница не буду предмет манипулација(?!).

- У овим тешким временима приоритет смо дали социјалној заштити и удвостручили напоре да се обезбеди сигурност пензија и штедње, уз очување макроекономске стабилности. Инвестирано је у здравствену заштиту, образовање и заштиту породице, па је стопа сиромаштва преполовљена у протеклих пет година - рекао је Тадић.

Званични подаци, ипак, говоре другачије. Према подацима Министарства за рад и социјална питања, стопа сиромаштва је 2006. године била 8,8 процената, 2009. је била 6,9 одсто, а ове године је опет на нивоу од 8,8 одсто.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер