петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Представници Владе и послодаваца сложили се да се минималац „повећа“ са 121 на 125 динара по радном сату
Хроника

Представници Владе и послодаваца сложили се да се минималац „повећа“ са 121 на 125 динара по радном сату

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 27. август 2016.

 БЕОГРАД - На последњем састанку радне групе представници владе и послодаваца приближили су ставове о висини минималца и сложили се да би он могао да буде 125 динара по радном сату, евентуално 127, док су синдикати рекли да неће пристати на мање од 135 динара.

Минималац у Србији сада износи 121 динар по радном сату и није се мењао већ две године.

Наредни састанак, како кажу представници синдиката и послодаваца, биће одржан 31. августа, када ће све три стране изнети коначне предлоге о минималцу, који ће затим бити разматрани на седници Социјално-економског савета најкасније до 15. септембра, када је и последњи рок за утврђивање нове минималне цене рада.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) и председник Синдиката комуналне привреде Србије Милан Грујић указује на добру атмосферу и разумевање међу учесницима социјалног дијалога, а лично је, додаје, уверен да ће се у наредној рунди 31. августа договорити о заједничкој вредности минималца коју би предложили Социјално економском савету.

Синдикати су предложили да минимална цена рада буде 146 динара, а послодавци да се повећа на 125, евентуално 127 динара каже Грујић.

"Министарство рада покушава да то образложи макроекономским показатељима глобално гледајући целу привредну структуру Србије, и показали су спремност у првом контакту да иду на цену од 127 динара по радном сату", рекао је Грујић.

Најмање повећање које је синдикат спреман да прихвати је 135 динара. Испод тога, каже, не би пристали.

То је, објашњава, 67 одсто минималне потрошачке корпе и испод тога радник би био егзистенцијално угрожен, а с друге стране то би по раднику било номинално повећање од око 1.500 динара, што, примећује, не ремети буџет.

Грујић подсећа да је у члану 112 Закона о раду предвиђено шест критеријума који дефинишу минималну цену рада.

"Први су егзистенцијалне потребе запосленог и његове породице, мерене минималном потрошачком корпом, затим пораст запослености на тржишту рада, стопа порасти продуктивности рада, раст потрошачких цена, раст БДП и наравно раста просечне зараде", навео је Грујић.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је Танјугу да није неуобичајено да свака од три стране има различите аргументе и виђење о висини цене рада.

"Важно је да су овог пута преговори око минималца почели на време и да имамо већ неке ставове. Коначна одлука биће донета на седници СЕС-а", рекао је Атанацковић.

Он је навео да су ставови учесника социјалног дијалога релативно супротстављени, тачније да су ставови представника владе слични ставовима Уније послодаваца.

"Мишљења смо да би то повећање требало да следи инфлацију која је настала у међувремену од старе цене рада, али очекујемо да се и даље разговара", рекао је Атанацковић.

Како каже, послодавци и влада сматрају да би минималац требало да буде 125 динара са евентуалним разматрањем повећања за још неки проценат.

Атанацковић каже да послодавци сматрају да би то повећање за неколико динара имало смисла уколико би влада прихватила одређене олакшице које би дала послодавцима, како не би имали веће трошкове пословања.

Нови састанак радне групе планиран је 31. августа када ће све стране изнети своје предлоге које ће разматрати на седници Социјално-економски савет у септембру, каже саговорник Танјуга.

Влада може, како каже, да повећа минималац према томе колике су буџетске могућности, а синдикати полазе од тога да он треба да поправи социјални положај чланова и осталих запослених.

Он каже да минимална цена представља социјалну категорију а да је немогуће ићи преко онога што су могућности привреде и буџета.

"Минимална зарада увек повлачи и повећање других зарада и то нас води ка томе да трошимо више а немамо могућност да повећавамо инвестиције", примећује Атанацковић.

Процене синдиката показују да у Србији око 300.000-350.000 радника прима минималац, а највише их је у трговини - продавницма, бутицима, кафићима, али и грађевинарству..

У септембру прошле године Влада је донела одлуку да минимална цена рада по радном сату за 2016. годину остане 121 динар. Та цена на снази је већ две године.

Синдикати су тада тражили да се цена рада по радном сату повећа на 143,5 динара, док су представници послодаваца и Владе Србије били против.

Последњи пут, пре тога, висина минималца је промењена у септембру 2014. године, и тада је одлуцено да она за 2015. годину по радном сату износи 121 динар.

(РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер