уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер у посети Београду
Хроника

Председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер у посети Београду

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. март 2013.

БЕОГРАД – Два уговора о испоруци руског гаса Србији до 2021. године, који ће земљи обезбедити потпуну безбедност у снабдевању и нижу цену гаса у наредних 10 година, потписана су данас у Влади Србије.

Први уговор су потписали председник Управног одбора Гаспром експорта Алексеј Милер и директор Југоросгаса Владимир Колдин, а други су потписали Милер, у име Гаспром експорта, и генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић, у присуству амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина и министра за природне ресурсе, рударство и просторно планирање Милан Бачевић.

Милер је после потписивања уговора, рекао да ће Србија, захваљујући дугорочном уговору до 2021. године, добијати гас по преференцијалним ценама, које су 13 одсто ниже од ранијих.

Он је истакао да је Србија стратешки партнер Русије у енергетици, о чему сведочи тај уговор, али и доста успешно реализованих пројеката у претходном периоду, међу којима су сарадња на подземном скалдишту гаса Банатски двор, у Нафтној индустрији Србије и на Јужном току.

„Имамо и веома крупне планове за будућност”, поручио је Милер и навео да је у плану изградња гасних централа у Србији, које ће добијати гас по преференцијалним условима и из којих ће се струја производити по нижим ценама од садашњих.

Он је најавио да ће гас Јужним током доћи до бугарске обале у децембру 2015. године, а да ће испоруке гаса Србији Јужним током почети 2016.

Обим гаса који ће протицати Јужним током, већи је од оног који је предвиђен дугорочним уговором, којим је предвиђена испорука Србији од 1,5 милијарди кубика годишње, а у оквиру Јужног тока 3,9 милијарди.

Милер је истакао да ће Србија тим уговором добити ниже цене гаса и сигурност снабдевања у дугом периоду, што је најбољи одговор онима који су се питали да ли и зашто Србија потписује уговоре са Гаспромом и који су истицали да је боље да Србија купује гас на спот тржишту.

„Шта би ти људи сада рекли и како би објаснили српској јавности, када данас гас на спот тржишту кошта 800 долара за 1.000 кубних метара”, запитао се он.

Пре потписавања уговора, премијер Дачић се састао с Милером иза затворених врата, а потом су делегације Владе Србије и Гаспрома разговарале о будућим заједничким плановима и пословима.

Дачић: Највећи степен разумевања у односима с Русијом

Премијер Србије Ивица Дачић најавио је данас да ће 10. и 11. априла боравити у Руској Федерацији, и нагласио да је сарадња и највећи могући степен разумевања у односима Русије и Србије пут ка потписивању споразума о стратешком партнерству две државе.

Дачић је новинарима у Влади Србије, пошто су потписана два споразума о испоруци руског гаса Србији, рекао да је Руска Федерација најважнији спољнополитички партнер Србије, а односи и послови са „Гаспромом” од виталног значаја, јер је „реч о великим инвестицијама и пословима који могу да подигну свеукупни однос двеју држава”.

Према речима премијера, Србија је први пут са „Гаспромом” потписала дугорочни уговор који ће важити до краја 2020. године, док су сви претходни били годишњи.

„Услови из овог уговора спадају у најбоље могуће преференцијалне услове у свету”, нагласио је премијер.

Дачић је истакао значај раније пописаних уговора са Русијом, и посебно издвојио онај у вези са НИС-ом, где је обим инвестиције био две милијарде евра, и додао да се у наредном периоду могу очекивати још додатне три милијарде евра.

Премијер је најавио да се, у сарадњи с Русијом, између осталог, планира изградња гасних централа, стабилна цена испоруке гаса великим гигантима, као што су Азотара у Панчеву или „Петрохемија”, као и могућност изградње још неколико подземних складишта као што је у Банатском двору.

„У наредној години, а можда и раније, биће реализована инвестиција од 1,7 милијарди евра, а то је изградња Јужног тока. Надам се да ће та инвестиција бити завршена до 2016. године и да ће у наредним годинама имати мултипликован ефекат”, рекао је Дачић.

Он је нагласио да је интерес Србије и њене владе да гас буде што јефтинији, као и стабилна испорука и флексибилност у плаћању и неплаћање пенала.

Дачић је нагласио да је за Србију важан крак Јужног тока који иде ка Републици Српској, као и могућност да домаће компаније учествују у извођењу радова и ангажовање домаће опреме.

„Задовољни смо начином функционисања сарадње и надам се да ће ефекти бити велики за обе државе и оба народа, а наша сарадња је у складу са енергетским споразумом Русије и Србије, чијем су потписивању присуствовали председници обе државе, а у његовом стварању учествовало је неколико претходних влада. И ова влада ће то поштовати”, подвукао је Дачић.

Премијер је казао да ће влада коју води поштовати договоре претходне владе у вези с Косовом и Метохијом, а како не би оне споразуме и договоре које је постигла с пријатељима, као што је Русија.

„Желимо да резултат наше сарадње буде успех који ће се мерити резултатима које ће постићи ови уговори”, закључио је Дачић.

Први човек "Гаспрома" разговарао је и са вицепремијером Александром Вучићем, који је рекао на састанку да Србија очекује јачање односа са Русијом у свим сферама друштвеног живота.

Вучић је са представницима Гаспрома разговарао о изградњи гасних централа, присуству руског капитала у Србији, инвестицијама у енергетици, као и изградњи Јужног тока, саопштено је из кабинета првог потпредседника владе.

"Србија и Русија свакога дана унапређују своје економске односе и у наредној години очекујемо јачање међусобних односа у свим сферама друштвеног живота", истакао је Вучић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер