Православни верници данас славе Божић, Патријарх Иринеј служио литургију у Саборној цркви

Београд -- У Србији се данас прославља Божић. У Саборној цркви у Београду литургију је служио поглавар патријарх Иринеј, а у Грачаници владика рашко-призренски Теодосије.

У Саборној цркви су присуствовали председник Владе Србије Ивица Дачић, београдски надбискуп Станислав Хочевар и представници Исламске заједнице Србије.

Верници су пристизали на литургију у нешто мањем броју него ранијих година.

Патријарх Иринеј у понедељак је освештао бадњак на Светосавском платоу, након чега је у Храму Светог Саве одржана вечерња литургија уочи Божића.

"Бадњи дан је наш свеопшти празник, стари празник који смо наследили од наших праотаца који су имали своје симболе и сигнале, док још нису били хришћани", рекао је Иринеј у обраћању окупљенима, којих је било око 500.

Патријарх је истакао да је бадњак "чврсто дрво које има јак жар и јак пламен", чија светлост треба све да испуни љубављу према себи, ближњима, али свим другим људима.

Прослава Божића у Косовској Митровици

Православни верници у Косовској Митровици присуствовали су божићној литургију у храму Светог Димитрија а потом су организовано у пратњи полиције посетили храм Светог Саве у јужном делу града.

Божићна литургија служена је и у храму Светог Саве који је страдао током мартовског насиља на Косову 2004. године а протојереј ставрофор Милија Арсовић позвао је Србе на слогу и јединствено “како би имали добро од Бога”.

Он је казао да Срби желе да буду јединствени око своје цркве и у својој вери, затраживши “да оно што је наше буде наше” и да храм Светог Саве опет буде какав је био пре 2004. године а да се православно гробље у јужном делу Митровице не скрнави.

Тражимо да поред нашег храма буде обновљен и парохијски дом, да се узурпирана имовина која се налази у јужној Митровици врати црквеној општини. Не тражимо ништа што није наше и што нам не припада", рекао је Арсовић.

Међу нешто више од 100 верника који су аутобусима уз пратњу полиције присуствовали служби у храму Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице била је и Славица Јаргић, за коју је Божић велики празник.

„Радујем се што сам данас овде видела много младих, што значи да када не будемо могли ми старији да долазимо, да ће имати ко то да ради уместо нас. Волим да долазимо без полицијске пратње као некада, а ја се надам да ће убрзо нешто да се реши и да ми овде можемо доћи када год пожелимо", рекла је она.

Миљана Бошкоћевић из Косовске Митровице изјавила је да је са пријатељима дошла у храм Св. Саве како би присуствовала божићној служби, да јој је драго што је ту и да се нада да ће још дуго долазити.

Међу онима који су посетили храм била је и представница Владине Канцеларије за КиМ Злата Радовановић која је у име Канцеларије честитала верницима празник, пожелевши им да ову годину проведу у здрављу и буду безбрижнији него у претходној.

"Надам се да ће наши грађани издржати сва искушења на која наиђу и из њих извући поуке, а то је могуће, што доказује и данашњи дан који показује да се овај храм полако али сигурно обнавља и да ће до идућег Божића, надамо се, бити обновљен у потпуности", рекла је она.

Празничној атмосфери у храмовима у Косовској Митровици допринело је појање црквеног хора “Бранислав Нушић”.

И у осталим црквама и храмовима на Косову на пригодан начин обележено је Христово рођење а прочитана је и посланица патријарха српског Иринеја.

Православним верницима честитке поводом Божића упутила је „директорка Административне канцеларије косовске владе“ Адријана Хоџић.

Хоџић је верницима у честитки пожелела да им Божић донесе мир и благостање.

Честитке поводом Божића упутио је и „заменик косовског премијера“ Слободан Петровић који је верницима пожелео мир и да овај велики хришћански празник буде подстрек и оснажење вере за највише људске вредности, поштовање, толеранцију и уважавање различитости.

Петровић је додао да очекује да ће у овој години сви радити у правцу јачања квалитета живота свих грађана који живе на Косову.

Епископи Иринеј и Порфирије у Новом Саду

У Новом Саду данас је обележен Божић а Божићну литургију у Саборном храму служили су епископ бачки Иринеј и викарни епископ јегарски Порфирије, уз учешће новосадског свештенства и појање Хора Саборне цркве Свети Георгије.

Пред многобројним верницима прочитана је божићна посланица патријарха српског Иринеја и архијереја Српске православне цркве.

На крају божићног богослужења обављено је причешће верника.

Бањалучке улице пусте

Владика бањалучки Јефрем је у поноћ у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци поводом Божића служио свету архијерејску литургију.

После литургије, владика Јефрем честитао је верницима празник традиционалним поздравом "Мир Божији, Христос се роди".

Прочитана је и Божићна посланица српског патријарха Иринеја.

Празничним богослужењима, Божић је обележен и у осталим православним црквама широм Републике Српске, као и у Федерацији БиХ.

Православни верници Божић прослављају у кругу породице, па су бањалучке улице од јутрос пусте.

Православни верници данас славе Божић

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују Jулијански календар.

Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, најрадоснијег догађаја у хришћанском свету, почела je у поноћ првом Божићном литургијом у Храму Светог Саве у Београду, коју je служиo епископ ремезијански Андреј. Патријарх српски Иринеј служи јутарњу Божићну литургију у Саборној цркви у Београду. Литургији присуствује и премијер Ивица Дачић.

У божићној посланици, патријарх Иринеј подсећа на вековно отимање Косова и Метохије од Србије и садашња страдања и неправду, али и позива на мир.

"Данас, када славимо рођење Богочовека Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божији, Христос се роди. Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божије, народ који у свим искушењима овога века може бити веран и частан", поручио је патријарх.

Централна прослава Божића на Космету одржаће се у манастиру Грачаница, док ће патријарх предводити литургију у Саборној цркви у Београду.

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема. Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија.

Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према јулијанском календару, поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско време тог дана славе празник Рождества Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.

У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.

"У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичијег лета", пише у Јеванђељу.

Звезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили се детету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.

Прослава у Србији

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Српска православна црква и њени верници Божић славе три дана, који су у њеном богослужбеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.

У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање за овај празник је свугде исто: Христос се роди! Ваистину се роди!

(РТС)

Београд -- Православни верници који поштују јулијански календар славе Божић - рођење Исуса Христа, најрадоснији хришћански празник.

Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање. Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње Божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу.

Од Божића до Богојављења, људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди". Патријарх српски Иринеј на Божић 7. јануара служи литургију у Саборној цркви у Београду, а у божићној посланици подсетио на значај тог празника. "Данас када славимо рођење Богочовека, Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божји, Христос се роди. Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овог века може бити веран и частан", поручио је Иринеј.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Верници који славе Божић дан започињу уношењем неначете воде, дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, те првим мрсним доручком.

Дуг је списак народних обичаја који красе овај празник - од ломљења погаче па до игара које симулирају тобожње вијање Божића. Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.

У православном свету обичаји се разликују од земље до земље, а сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника.

У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове "кутја".

Вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака (симболи среће и мира). То се сматра "светом вечером", а сервира се на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу.

У просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бела свећа поставља се на средину стола у знак објаве да је Христ светло света.

У Украјини је најважнији део прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице. Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди. У градским породицама, "дидух" је прустан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.

У Македонији 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата - то су коледе. Дан касније, на Бадње вече следи уношење "бадника" на кућно огњиште. Дрво се пре тога исече на три дела (што представља Свето тројство), а сва три дела у кућу унесе отац.

У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.

Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише - најчешће кадаиф. Суво воће, попут урми, кајсија, грожђа и шљива, заједно са лешницима, бадемима или орасима, такође су популарни. За Божић се традиционално справља посебан оброк припремљен од јагњећег меса.

У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је "Христов хлеб" ("христопсомо"), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави.

За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.

У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години. То су јела од пасуља, ораха и лешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач - "баница". Након вечере сви чланови породице устају у исто време.

У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија (20. децембар, Румуни су прешли на нови календар), а биће послужено тек на божићној трпези.

Верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање. Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

Посебност румунске божићне трпезе чини "козонаћи" - колач са сувим грожђем и лешницима. Такође је присутан обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.

(Б92)

Православни верници славе Бадње вече, патријарх Иринеј служио бдење у Храму Светог Саве

Патријарх Иринеј присуствовао паљењу бадњака на Светосавском платоу. Патријарх служио бдење у Храму, док ће на сам дан Божића у Саборној цркви служити литургију.

Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј присуствовао је вечерас паљењу бадњака на платоу испред Храма Светог Саве на Врачару.

Патријарх Иринеј је честитао окупљеним грађанима Бадње вече и Божић, рођење Исуса Христа, традиционалним поздравом Христос се роди - ваистину се роди.

"Сретно и благословено налагање бадњака", поручио је патријарх Иринеј и истакао да је Бадњи дан свеопшти празник који смо наследили од предака.

Српски патријарх је навео да је бадњак чврсто дрво које даје јаку светлост и представља симбол божанске љубави.

Такође је подсетио да је обичај да се на Бадње вече бадњак уноси у куће и поручио: "Нека нас светлост бадњака испуни љубављу према себи, али и према другима, према ближњима и пријатељима, али и према сваком човеку без обзира на то да ли је он бео, црн или жут."

Након паљења бадњака, патријарх Иринеј је у Храму Светог Саве служио бдење уочи Божића, док ће на сам дан Божића у Саборној цркви служити литургију.

Велики број грађана, међу њима и члан Привременог градског већа Небојша Човић, присуствовао је освештању и паљењу бадњака.

И у нишком крају вечерас су упаљени бадњаци. Бадњак је упаљен и у порти Саборног храма у Нишу у присуству верника и нишког владике Јована.

Испред манастира Жича, у присуству неколико стотина верника и монахиња, бадњак је наложио јеромонах Јаков са свештенством, а око 1.000 људи присуствовало је паљењу бадњака у порти цркве Свете тројице у центру града.

Паљењу бадњака у трпезарији Светог Саве у манастиру Студеница, присуствовало је стотинак мештана тог краја, али и верника из других делова Србије.

У крушевачким православним храмовима су у присуству великог броја грађана и епископа крушевачког Давида упаљени бадњаци.

Паљењу бадњака који најављује празник рођења Спаситеља, у храмовима Свети Ђорђе и Лазарица претходила је вечерња литургија.

У Јагодини бадњак је у присуству верника запаљен у порти цркве Светог Арханђела Михаила.

У Косовској Митровици у препуној порти храма Св. Димитрија вечерас је обављено паљење бадњака, а приређен је и ватромет.

Присутним верницима обратио се епископ рашко-призренски Теодосије, честитајући им Бадње вече и Божиц. Централна прослава Божића на КиМ одржаће се сутра у манастиру Грачаница.

(РТС)

Патријарх служио бдење у Храму

Београд -- Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј служио је бдење у Храму Светог Саве, уочи Божића, након што је упаљен бадњак на платоу испред храма.

Празник Божића и Бадње вече представљају велики дан за сваког од нас, за оне који су живели, али и за оне који ће тек доћи, поручио је патријарх у храму.

Патријарх је претходно, у присуству великог броја грађана међу којима је био и члан привременог градског Већа Небојша Човић, освештао бадњак за који је рекао да представља симбол божанске љубави.

Патријарх Иринеј честитао је окупљеним грађанима бадње веће и Божић, рођење Исуса Христа, традиционалним поздравом Христос се роди - ваистину се роди.

Патријарх је подсетио да је обичај да се на Бадње вече бадњак уноси у куће и поручио: "Нека нас светлост бадњака испуни љубављу према себи, али и према другима, према ближњима и пријатељима, али и према сваком човеку без обзира да ли је он бео, црн или жут."

Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве и традиционалним породичним окупљањем за посном трпезом.

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

У поноћ ће се служити литургија у црквама.

Патријарх Ириинеј служиће сутра, 7. јануара, ујутру литургију у Саборној цркви.

(Танјуг)

Данас је Бадњи дан

Православни верници који поштују јулијански календар прослављају Бадњи дан. Завршавају се последње припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа, Божић.

Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве и традиционалним породичним окупљањем за посном трпезом, пред Божић, хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Српски патријарх Иринеј присуствоваће на Бадње вече традиционалном ложењу бадњака на Светосавском платоу, а затим и вечерњем богослужењу у Храму Светог Саве на Врачару.

Патријарх, који ће на Божић, 7. јануара, служити литургију у Саборној цркви у Београду, у петак је у божићној посланици подсетио на значај тог празника.

"Данас када славимо рођење Богочовека, Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божји, Христос се роди. Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овог века може бити веран и частан", поручио је патријарх Иринеј.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа, Божић.

Верници на Бадњи дан узимају бадњак који су увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Код Срба су обичаји за овај дан многобројни и различити. У кућу се уноси бадњак, обично од храстове, ређе церове или букове гране. Њих домаћин одсече у зору да би их увече свечано унео у дом и наложио на огањ.

Бадњак се прелива вином и премазује медом. Обичај је да се бадњак предвече пали и у црквеним портама.

Уочи празника под куће се посипао сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ, а поставља се и богата, посна вечера.

У црквама широм Србије служиће се повечерја и палиће се бадњаци.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.

Православци месе чесницу и ломе на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеноме Христу, а верује се да ће онај у чијем комаду буде новчић, наредне године бити срећан.

Осим Српске православне цркве, Бадњи дан 6. јануара, славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

(РТС)

Данас је Бадњи дан и Бадње вече

Београд -- Православни верници у Србији обележиће данас Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима СПЦ и традиционалним породичним окупљањем за посном трпезом.

Бадњи дан слави се пред Божић, који је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела. Од Божића до Богојављења, људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Како је за Танјуг објаснила етнолог Народног музеја у Чачку Снежана Ашанин Срби Божић обележавају од памтивека додавши да се Бадњаком, односно божићним дрветом у кућу уноси срећа, здравље и напредак. Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Обавезно је и уношење сламе, подсетила је она, јер је то обичај још из предхришћанског периода и зато што се на тај начин, како каже, приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами. "На Божић се окупља цела породица. Тада се чесница окреће у смеру кретања Сунца. Као жртва се најчешће приноси прасе, које представља награду укућанима за четрдесетодневни пост", вели Ашанинова.

Она је навела и да обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.

Осим Српске православне цркве, Божић се по јулијанском календару слави и у руској, грузијској и македонској цркви, Јерусалимској патријаршији, а обележавају га и Копти.

Обичаји и симболика слављења Бадњег дана

Бадњи дан најављује велики хришћански празник Божић. Тог дана бадњак уносимо у наше домове, а породица се окупља уз посну трпезу. Они који су се са неким током године завадили, на Бадњи дан праштају и мире се.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.

Старо порекло обичаја

Многи обичаји везани за Бадњи дан сасвим су пагански, а црква им је касније дала хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и још увек их одржавају.

За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Везује се за словенско божанство Световида.

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.

Народни обичаји око Бадњег дана су веома стари и до данас се много обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се разликују у неким елементима, а данас су прилагођени животу у граду.

Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. То је средишњи елемент симболике рађања новог сунца јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацаних у небо су најављивале много рода и приноса.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.

Пре сечења се дрвету назове „добро јутро“, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па онај који га сече навлачи рукавице.

Дрво се увек засецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Када домаћин донесе бадњак, оставља га поред улазних врата, а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља, према обичају, на огњиште.

После доношења бадњака коље се печеница (понегде се коље или „утуче“ на Туциндан). Обично је то прасе, ретко јагње (у време Божића нема јагањаца), а понегде ћурка или гуска. Печеница је жртва за ново лето, а понегде се зове и веселица или божићњар. То је остатак старог култа приношења жртве за рађање новог Бога.

Уношење бадњака и сламе

У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера.

Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипају се бадњак, слама и полажајник.

Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају „Ко је?“ одговара „Бадњак вам долази у кућу“. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори „Добро вече бадњаче!“. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане речима „Срећно вам Бадње вече“, на шта га укућани отпоздрављају са „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.

Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Орахе који су у угловима нико не узима.

По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се, према старом обичају, служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.

После Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме су наши стари и обавијали воћке да би боље родиле.

Паљење бадњака

Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу − китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом...

Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница...“ набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.

Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“, а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“.

По завршетку, домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.

Бадњачки колач

Божићни колач, познат под различитим називима, домаћица је месила рано ујутру на Бадњи дан, а некад му је приписивана посебна моћ.

Негде се на Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и намазана медом.

Бадња вечера је посна, али богата. Претходи јој четрдесетодневни пост и свако јело које се изнесе на трпезу има симболичко значење. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, зато су она и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини.

Слама која се уноси у кућу, обедовање на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују „домаћи“ или „домаћи покојници“ или „домаћи духови“. Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да их не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси, па се чак и не чисти по кући.

Бдење

На Бадње вече, ноћ пред Божић пече се печеница за сутрашњи празник.

Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди.

Опраштање

Према обичају, онај ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан са њим треба да се помири.

Савремено обележавање Бадњег дана

У данашњим, урбаним условима се прослава Бадњег дана изводи у донекле промењеном и прилагођеном облику.

У немогућности сече бадњака у шуми и спаљивања на огњишту сачуване су неке друге особености овог дана, а то је посна али богата трпеза, купљени бадњак у облику пар храстових гранчица и нешто сламе (негде се дода и грана дрена) увезаних црвеном врпцом.

Посвећеност огњишту се огледа у окупљању целе породице за трпезом.

Раније се вечерало на слами на кућном поду, па се зато и данас, испод стола за којим се вечера, стави мало сламе и гранчица бадњака.

Спаљивање бадњака се обавља, углавном, паљењем пар листова храста у погодном простору. У новије време се широм Србије јавило колективно налагање бадњака испред цркве, одношењем у црквену порту или испред манастира, где се кућни бадњак спаљује на великом бадњаку.

Хришћански смисао

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Бадњи дан је последњи дан четрдесетодневног поста и то је увод у један од највећих хришћанских празника - Божић. Обичаји и празновање почињу Бадњим даном, а све се своди на један циљ - умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Крста Христовог.

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.

Посипање житом на Бадњи дан и Божић подсећа нас на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала животињама у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.

Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, чиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини.

Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света.

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевајући тропар „Рождество твоје...“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седну за трпезу.

Погача која се ломи симболише речи Исусове „Ја сам хлеб живи“, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе, а мед сладости вечног живота под окриљем Бога. Свећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља светлост Божију и симболише Исусове речи „Ја сам светлост свету“.

Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.

Деца обилазе домове

У Војводини се деца окупљају предвече, пре вечере, празне ђачке торбе и иду у коринђање. Овај обичај је веома сличан коледарским обичајима код других народа.

Мали коринђаши обилазе домове у комшилуку и певају (коринђају) песмице којима најављују радостан долазак Божића, а од домаћина очекују да их дарује. Домаћини куће дарују децу јабукама, слаткишима, колачима, сувим воћем, орасима…

(Танјуг/Блиц-жена)