Посланик Зелених у немачком парламенту Мануел Зарацин: Србија мора да прихвати Косово као независну државу

 Мислим да је сасвим јасно да средњорочна и дугорочна стабилност не може бити постигнута без демократизације. Захтеви ЕУ према Србији су јасни, нарочито су важна поглавља 23 и 24 (владавина права, слобода, безбедност, прим. аут.).

То ЕУ јасно каже. Ми Зелени смо, наравно, такође за то заинтересовани. Видимо достигнућа и напредак. У почетку смо били изненађени. Заправо, до сада смо сасвим срећни због корака које је господин Вучић учинио у вези са нормализацијом са Косовом – овако за Данас коментарише политику Берлина према Србији, и перцепцију дела српске јавности да је Берлин превише наклоњен актуелној власти у Србији, Мануел Зарацин, посланик Зелених у немачком парламенту. Зарацин (36) је портпарол Зелених за политику према Источној Европи, члан спољнополитичког одбора Бундестага и одбора за послове ЕУ.

Зелени, каже он, прате унутрашњу политичку ситуацију у Србији.

– Знамо да ће коначни циљ – постати чланица ЕУ – бити немогућ ако Србија не постигне неопходни споразум који је предуслов за затварање поглавља 35 (питање Косова). Такође посматрамо унутрашњу опозицију у Србији, нисмо сигурни у вези са даљим развојем ситуације око владавине права, поделе власти и цивилног друштва, као и могућности постојања ефикасне опозиције и политичке дебате у Србији. Мислимо да је нужно имати две ствари на уму – напредак Србије ка ЕУ није само поглавље 35 већ и унутрашњи развој земље – каже Зарацин, с којим смо разговарали прошле недеље, пре актуелне ескалације на релацији Београд – Приштина.

* Каква би била ваша политика према Србији да сте на месту канцеларке, да ли би било неких разлика?

– Ми припадамо различитим европским партијама. Наш приступ био би заједнички приступ проевропских партија у Бундестагу. Агенда из Солуна је јасна и ми видимо јасну перспективу да Србија уђе у ЕУ. Желимо успешне преговоре и испуњавање критеријума из Копенхагена – у вези са поглављима 23, 24, 35, али и свим другим, као што је заштита животне средине и усвајање правила унутрашњег тржишта. Искрено, мислим да би напредак могао бити већи и да би српска влада могла постићи више не само усвајањем закона, већ и њиховом бољом применом.

* Део јавности у Србији сматра да је Немачка политика према Србији претежно одређена косовским питањем и да је ради напретка у преговорима Београд – Приштина све остало потиснуто у други план. Какав је ваш утисак?

– Морамо признати да је напредак постигнут у време од када је Вучић као особа на одлучујућим позицијама у вези са Косовом изванредан. С друге стране, коначна фаза још није постигнута. Сасвим је јасно да је господин Габријел био у праву у вези са оним што је рекао када је последњи пут био у Србији – Косово мора бити прихваћено на терену.

* Прихваћено као независна држава?

– Као независна држава. Може бити да због тог напретка и добрих вести постоји нешто стишавања у вези са другим питањима.

* Западни званичници, па и немачки, упозоравају Србију да не може да „седи на две столице“, да јој приоритет буде чланство у ЕУ и да истовремено буде стратешки партнер Русији. Какав је ваш став?

– Такав утисак је у Немачкој сасвим уобичајен и не видим разлог да мислим да је погрешан, посебно после одржаних избора у Русији. У идеалном свету пријатељства ЕУ, Русије и НАТО-а не би постојао проблем одлучити се. Међутим, није вероватно да ће до тога доћи у предстојећим годинама, с обзиром на Путинов систем у Русији. Разумемо, с друге стране, другачију историјску причу о Русији у Србији и можда, до извесног степена, економске интересе. Мислим да Србија мора бити јасна да јој је приоритет, ако жели у ЕУ, да буде потпуно солидарна са ЕУ уз користи и цену који уз то иду. У другој фази, интерес нам је да све наше чланице имају толико добре односе са Русијом колико нам то руска политика дозвољава.

* Били сте у Русији за време избора. Путин је поново изабран за председника. Какав ће по вашем мишљењу бити његов даљи приступ у спољној политици према Европи?

– Путин је учинио велике напоре да људе приволи на гласање и да манипулише изборима на начин који му одговара. Уочи избора показао је да му је за мобилизацију бирача потребна макар вербална конфронтација са Западом. Не можемо очекивати велике промене када је реч о односу Русије према Западу, Украјини, Сирији. Спољнополитички престиж председника Путина је кичма система његове моћи. Види се, с друге стране, да људи у Русији траже промене. Задатак Путина у годинама које следе биће како да на то одговори. Пуно људи у Москви каже да он више није толико заинтересован за унутрашњу политику. Тешко је предвидети даљи развој. Могуће је да ће тај изазов који стоји пред Путином донети још нестабилности.

Зелени нису нужно хипстери

* У Србији су зелене странке на маргини политике. Мислите ли да је за постојање снажнијих зелених странака потребан одређен ниво унутрашњег развоја?

– Не. Украјина је, на пример, крајем деведесетих имала јаку зелену партију. То није питање хипстерских постиндустријских друштава. Пуно задатака је пред Србијом у вези са еколошким проблемима, као и на глобалном нивоу. Било би добро да имате, с обзиром на присутност еколошких тема, јаку зелену партију или јаке партије које имају зелену политику. То је једини избор. Историја иде у нашем смеру, кад стигне треба да будемо спремни.

(Данас)