Породице несталих: Тражимо истину о најмилијима, ма како она била болна

Породице несталих са простора бивше Југославије затражиле су у Београду од влада Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине да што пре утврде стратегију за решавање судбине несталих и обезбеде услови да институције укључене у тај процес могу квалитетно да раде.

На протесту на Тргу Николе Пашића у организацији Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, председавајући организације Чедомир Марић је прочитао отворено писмо у којем је затражено да Србија, Хрватска и БиХ потпишу споразум о размени релевантних информација и сарадњи у трагању за несталима.

"Наше право на истину не може се даље гурати под тепих. Крајње је време да се заустави неизвесност. Зато данас и са овог места у име више хиљада породица поручујемо: Тражимо истину о најмилијима ма како болна била", рекао је Марић на скупу на којем су представници породица несталих положили венце на импровозовану спомен плочу на Тргу Николе Пашића и минутом ћутања одали пошту несталима.

Према његовим речима, проблем несталих не треба да решавају само породице него институције система.

"Ово није само наш породични проблем, већ национални и општедруштвени. Породице су додатно огорчене што се жртвама манипулише, а њихова трагедија користи у дневно-политичке сврхе", рекао је Марић.

Он је навео да су породице несталих посебно незадовољне пасивношћу надележних у Хрватској, БиХ, Србији, као и УНМИК-а на Косову који су обавезни да дају одговоре породицима.

Марић је рекао да је проблем то што су после толико година од рата нерешене судбине хиљада несталих, што истражни органи и институције нису ангажовани у прикупљању информација о локацијама гробница и утврђивању околности страдања жртава.

Према његовим речима, споро се ексхумирају већ лоциране гробнице посебно у Хрватској, процес идентификације ексхумираних тела траје одинама, правосудне институције споро процесуирају ратне злочине, а политичари не стварају амбијент у којем би се питање несталих ешавало искључиво као хуманитарно-правно.

"Надамо се да Европа неће у загрљај прихватити оне који јој долазе преко неексхумираних масовних гробница зараслих у корову са НН крстовима или без икаквих ознака, да неће дозволити понављање злочина над истим жртавама измештањем гробница, кријући њихове посмртне остатке и на крају неће дозволити да починиоци злочина не буду изведени пред лице правде без обзира на верску или етничку припадност", рекао је Марић.

На протесту, завршеном поворком до Скупштине Београда, затражено је и да земље које немају закон о несталим хитно усвоје тај пропис, да удружења породица несталих уредбом или законом буду проглашена за удружења од посебног значаја, и да се формира фонд за финансирање пројеката удружења породица несталих.

У отвореном писму које је пред око стотину окупљених на Тргу Николе Пашића прочитао Чедомир Марић, затражено је и да тужилаштва покрену истраге ради утврђивања одговорности за измештање појединачних и масовних гробница, и да осумњичени и сведоци дају информације о локацијама гробница и околностима нестанка људи.

Такође, затражено је и да се Међународни дан несталих, 30. август, уврсти у календар значајних датума који се обележавају на државном нивоу, да владе у региону ратификују Међународну конвенцију УН за заштиту свих лица од присилног нестанка, као и међународна заједница изврши протисак на владе у региону које се оглушују на захтеве породица несталих.

Под мотом "Желимо истину", неколико десетина Срба окупило се у Грачаници, затраживши расветљавање судбине несталих и киднапованих рођака и сународника на КиМ.

"Желимо истину о нашим најмилијим, каква год да је. Хоћемо истину. То поручујемо свима којима је дужност да нам је кажу. Да не живимо у заблуди и неизвесности", рекао је на скупу у Грачаници Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих и несталих Срба на Космету.

Окупљени су рекли да на Међународни дан несталих желе још једном да изразе негодовање и протест према онима који неће да учине оно што треба да учине.

Трифуновић је рекао да се према породицама киднапованих и несталих и данас врши злочин.

"Надлежни, а међу њима је најодговорнији Еулекс, одбијају да почну откопавање и ексхумацију на локацији у близини Обилића где су, претпоставља се, покопани остаци киднапованих рудара угљенокопа Белаћевац", навео је Трифуновић.

Трифуновић је пренео да међународне мисије одлажу откопавање јаме, због недостатка пара.

Удружење породица несталих и киднапованих Срба трага за 537 Срба и других неалбанаца, а до сада су породицама предати остаци 302 тела.

Скуп у Грачаници је протекао мирно, а обезбеђивали су га припадници косовске полиције.

Уочи Међународног дана несталих, шеф регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) Пол Анри Арни је саопштио да се десет година након окончања ратова на простору бивше Југославије још трага за 15.655 несталих, оценивши да је то "превелики број за постизање помирања на западном Балкану."

Арни је навео да су у последњих годину дана пронађени посмртни остаци свега 1.149 људи, и то углавном у БиХ, а веома је мали број решених случајева из сукоба у Хрватској и на КиМ.

Српска удружења и Владина Комисија трагају за око 4.000 Срба и других држављана Србије, међу којима је око 400 српских војника и официра бивше ЈНА, несталих током 1991 и 1992. године.

Председник Комисије владе Србије Вељко Одаловић упозорио је да је процес ексхумације и идентификације "у последње две године у озбиљном застоју", јер све земље региона немају исти однос према овом проблему.

"У Хрватској има 500 гробних места, а у последње две године није било ни једне ексхумације, а да за то нема правог разлога, ни оправдања", рекао је Одаловић, док је ове године с простора КиМ преузето само 12 идентификованих посмртних остатака.

"Одговорност за злочине не сме бити заборављена, нити процес трагања за несталима сме бити заустављен", поручио је Одаловић.

Подсетивши да је Србија испунила све обавезе, извршила ексхумације и и породицама предала тела жртава, он је позвао међународне институције да изврше притисак да исто учине и други, истакавши да је "решење судбине несталих кључ мира, безбедности и сарадње у региону."

Међународни дан несталих, установљен је пре 26 година у знак сећања на жртве ратова, злочина против човечности или кршења људских права, чија је судбина непозната.

Колико је несталих особа у свету немогуће је утврдити, јер многе владе не признају да у њиховој земљи дешава присилно нестајање људи и тајно заточеништво, зато што то представља тешко кршење људских права и међународног хуманитарног права.

Према проценама међународних организација, које се баве проблемима несталих, тајно затварање практикује се у тридесетак земаља.

Подаци Радне групе за присилно нестале Канцеларије високог комесара УН за људска права говоре да у свету има око 50.000 несталих, али се сматра да је њихов број много већи.

Идеја за обележавање Међународног дана несталих потекла је од Федерације удружења рођака заточених и несталих, основане 1981. године у Костарики, за борбу против тајног затварања и насилног нестајања у државама Латинске Америке.

Генерална скупштина УН је, на иницијативу Међународне коалиција против присилног нестајања, у децембру 2006. усвојила Конвенцију за заштиту свих особа од присилних нестанака, коју још није потписала ни једна од држава насталих приликом насилног разбијања бивше Југославије.

(РТС)