Poreski rajevi primamljiviji od ekonomskog patriotizma

Poziv Borisa Tadića domaćim biznismenima da svoje poslove vrate u Srbiju u javnosti povezan sa mogućom prodajom lanca supermarketa Maksi iz poslovnog sistema Miroslava Miškovića

Beograd - Poziv predsednika Srbije Borisa Tadića biznismenima da svoje poslove vrate u Srbiju precizno se poklopio sa momentom u kojem su se u javnosti pojavile špekulacije o tome da vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković namerava da proda Delta Maksi lanac maloprodajnih objekata, pri čemu država najverovatnije ne bi videla ni dinara od takve transakcije na ime poreza.

Naime, iako bi Delta u slučaju prodaje Maksija trebalo da plati porez državi, gotovo da nema sumnje da bi u ovoj kompaniji čitavu transakciju sproveli preko of-šor firmi čime bi se u potpunosti zaobišao poreski sistem Srbije.

Ovo tim pre što je prema svim nezvaničnim informacijama (Poreska uprava se zvanično ne izjašnjava o pojedinačnim slučajevima) država na sličan način zaobiđena i kada je Mišković prodavao Delta banku italijanskoj Intezi, čime je ostala bez veoma značajnog poreskog prihoda. Delta je demantovala navode o prodaji Maksija, potvrdivši samo da ima zainteresovanih za ulazak u vlasničku strukturu kompanije, ali da pregovori nisu blizu završne faze.

Tadićev apel, dakako nije usmeren samo na ovu kompaniju, već na praktično sve veće firme u Srbiji, koje skoro bez izuzetka kao vlasnike imaju navedene kiparske, holandske ili luksemburške firme nemuštih imena, ka kojima kanališu najveći deo svojih prihoda, izbegavajući plaćanje poreza u Srbiji.

Poreski konsultant Đerđ Pap naglašava za Danas da je sistem za izbegavanje plaćanja poreza putem of-šor firmi veoma jednostavan.

- Prvi mehanizam podrazumeva da domaće preduzeće neku svoju robu kupcu proda preko of-šor firme, umesto direktno, čime izbegava plaćanje poreza na dobit. Pojednostavljeno, ako firmu u Srbiji neki proizvod košta 10.000 evra, a ona ga prodaje za 20.000 evra, onda na 10.000 evra razlike mora da plati porez. U tom slučaju, preduzeće umesto pravom kupcu, proizvod prvo prodaje of-šor firmi za recimo 11.000 evra, a of-šor kompanija ga zatim prodaje pravom kupcu za 20.000 evra. Tako kompanija u Srbiji plaća porez samo na 1.000 evra, a ostatak od 9.000 evra razlike ostaje of-šor kompaniji, koja na to ne plaća nikakav ili plaća znatno manji porez. U obe varijante država ostaje bez poreskog prihoda - objašnjava Pap.

Drugi mehanizam se koristi za direktno iznošenje novca iz Srbije, tako što of-šor kompanija pošalje firmi u Srbiji fakturu za izvršene usluge, koje u stvarnosti ili nikada nisu realizovane ili je njihova vrednost znatno manja od navedene. Na taj način, preduzeće koje posluje u Srbiji direktno šalje novac svojoj of-šor firmi, a država opet ostaje uskraćena za poreski prihod, pošto se novac plaćen za obavljene usluge vodi kao trošak.

Kako ističe Pap, situacija je potpuno drugačija kada vlasnici prodaju svoje firme u Srbiji, tako da posle transakcije ne plate porez. U tom slučaju se koriste međudržavni sporazumi o sprečavanju dvostrukog oporezivanja, pa se umesto u Srbiji, porez plaća u drugoj državi, a ako je ta druga država poreski raj, onda se prodaja može obaviti praktično bez bilo kakvog oporezivanja ili uz minimalno opterećenje.

- Problem je zapravo u državama koje omogućavaju osnivanje takvih of-šor kompanija, a ne u našoj državi. Firme se u takvim zemljama često osnivaju i na ime fizičkog lica, a pošto tamo nema institucija sličnih našoj Agenciji za privredne registre, gde su navedeni precizni podaci o vlasništvu, često se i ne vidi ko je vlasnik. To je naročito slučaj, ako se naprave stepenice sa nekoliko kompanija u lancu, tako da praktično nikada ne možete da nađete pravog vlasnika - kaže Pap, dodajući da su mnoge veće kompanije u Srbiji pronašle rupu u poreskim pravilima na osnovu koje iznose dobar deo svojih prihoda iz zemlje.

Stručni savetnik Ju-es-ejda Nikola Altiparmakov kaže da je, iako nema preciznih procena za Srbiju, jasno da su gubici zbog odlivanja novca u poreske rajeve veoma veliki, ali da je to problem globalnih razmera. Prema njegovim rečima, država nema mogućnosti da zakonski spreči kompanije da osnivaju of-šor firme i da posluju sa njima, pošto one uglavnom ne čine ništa nelegalno.

- U sadašnjem globalizovanom svetu vi možete da osnujete of-šor kompaniju preko interneta, bez ikakve potrebe da fizički idete na neko od egzotičnih ostrva sa niskim porezima. Borba protiv poreskih rajeva bio je jedan od prioriteta nedavnog sastanka grupe G20, ali ja mislim da je to unapred izgubljena borba. Upravo zbog postojanja poreskih rajeva, sve zemlje su od pre dvadesetak godina počele da smanjuju svoje poreske stope, kako bi smanjile motivaciju građana i firmi da koriste poreske rajeve. Ako na nekom od tih mesta godišnje plaćate porez od dva ili tri odsto, a u svojoj zemlji 20 odsto, onda ćete sigurno osnovati of-šor firmu, ali ako plaćate porez od 10 odsto, onda ćete možda odlučiti da prolazak kroz čitavu proceduru osnivanja i vođenja of-šor kompanije nije vredan truda ili će vam možda proraditi i ekonomski patriotizam. To naravno ne važi za najveće kompanije, kojima je svaki procenat uštede veoma bitan i koje uvek koriste mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. U Kanadi, koja je poznata kao poreski stroga zemlja, poreznici redovno šalju inspekcije u njihove najveće kompanije, koje zato redovno plaćaju i PDV i doprinose za radnike, ali ne i porez na dobit. To političari neće da kažu, ali to je surova realnost - zaključuje Altiparmakov.

Gubitak se meri stotinama miliona evra

Iako nema preciznih procena o tome koliko država godišnje gubi novca zbog of-šor transakcija, podaci Narodne banke Srbije o sumama koje domaće firme šalju ka poreskim rajevima, pokazuju da se radi o stotinama miliona evra. Tako se u 2007. godini ka of-šor destinacijama odlilo 90,3 miliona evra, u 2008. 69,7 miliona, a prošle godine 92,4 miliiona evra.

(Danas)