Поново јак земљотрес у Јапану, опасност од цунамија

ТОКИО –Снажан земљотрес јачине 7,4 степени по Рихтеру погодио је данас североисточну обалу Јапана, у близини префектуре Мијаги која је страдала и у разорном земљотресу и цунамију од 11. марта, навели су званичници.

Јапанска метеоролошка служба издала је упозорење на цунами.

Епицентар земљотреса био је 40 километара под морем, недалеко од обала Мијагија.

Зграде су се тресле око минут, чак и у престоници Токију, који се налази око 330 километара јужно.

Америчка геолошка служба дала је прелиминарну магнитуду земљотреса од 7,4 степена, наводећи да је епицентар био недалеко од источне обале - 100 километара од града Сендаија и 140 километара од нуклеарне централе у Фукушими.

Сеизмолози САД потврдили су да је епицентар био на 40 километара испод морског дна, око 345 километара од Токија.

Стотине потреса погодило је јапанску североисточну обалу после земљотреса од пре месец дана, али је само неколико било јаче од 7,0 степени по Рихтеру.

Јапански званичници пре појаве земљотреса повуклии упозорење на цунами

 ТОКИО – Јапанска метеоролошка служба повукла је упозорење на цунами 90 минута пошто је нови земљотрес јачине 7,4 степена по Рихтеру данас погодио североисточну обалу Јапана.

Званичници нуклеарне централе која је после прошломесечног потреса доживела велику хаварију навели су да та нуклеарка није претрпела штету нити у њој има жртава после најновијег земљотреса.

Јавни телевизијски сервис НХК позвао је становнике североистока земље да се евакуишу са обале, на вишу надморску висину.

Јапанска хаварија компликује прелаз на чисту енергију

БАНГКОК – Бројни позиви широм света да се затворе нуклеарне централе после хаварије изазване земљотресом у јапанској централи Фукушима могли би лоше да утичу на борбу против глобалног загревања, оцењују активисти за очување животне средине окупљени на конференцији у Бангкоку.

Земље које одговоре на позиве да затворе нуклеарне централе могле би у већој мери да се окрену употреби фосилних горива која највише утичу на глобално загревање, упозоравају они, а преноси агенција АП.

То се не би догодило ако би земље уложиле више средстава у коришћење обновљивих извора енергије, као што су ветар, сунце и други чисти извори, навели су учесници конференције.

Тове Мариа Ридинг из групе Гринпис (Greenpeace) сматра да је погрешно поставити ствари као да се ради о избору између нуклеарне несреће или несреће изазване климатским променама, истичући да је сада прилика да се учини велики искорак ка отклањању обе потенцијалне опасности.

Кристијана Фигерес, највиша званичница УН задужена за климу, рекла је да све земље преиспитују нуклеарну политику после јапанске кризе и да остаје да се види шта ће одлучити.

Враћање фосилним горивима погоршало би ефекте на глобално загревање које, по оцени научника, утиче на топљење поларног леденог покривача и глечера, подизање нивоа мора и екстремне временске прилике.

Пре несреће у јапанској централи Фукушима Међународна агенција за енергију (ИЕА) проценила је да ће нуклеарне централе генерисати додатних 360 гигавата струје до 2035. године. Та цифра је преполовљена после несреће, због притисака да се заустави изградња нових нуклеарних централа или да се затворе старе централе раније од планираног.

(Бета-АП/ Танјуг)