субота, 11. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политиколог Огњен Гогић: Да се сутра уведу санкције Русији и призна Косово, били бисмо подједнако удаљени од ЕУ као што смо данас
Хроника

Политиколог Огњен Гогић: Да се сутра уведу санкције Русији и призна Косово, били бисмо подједнако удаљени од ЕУ као што смо данас

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 26. октобар 2022.

Европска унија (ЕУ) нема ни штап, ни шаргарепу да наведе Србију да уведе санкције Русији и реши питање Косова, изјавио је ФоНету политиколог Огњен Гогић, који је уверен да званични Београд неће променити своју позицију, јер је ЕУ удаљени циљ који стално измиче.

Он је у серијалу разговора Агреман о спољној политици Србије подсетио да питања усклађивања са спољном политиком ЕУ и решавања косовског питања нису новијег датума, али да је руска инвазија на Украјину дала нови импулс тим захтевима.

Притисак из ЕУ да се Србија усклади са санкцијама Русије није довољно ефикасан, јер ЕУ нема ни штап, ни шаргарепу, рекао је Гогић и оценио да су приче политичара о снажном притиску на Србију више усмерене ка домаћој јавности.

Према његовом мишљењу, Србија неће променити позицију у наредном периоду, јер је чланство у ЕУ удаљени циљ који измиче.

Сутра да се уведу санкције Русији и призна независност Косова, били бисмо подједнако удаљени од ЕУ као што смо данас, уверен је Гогић.

Како је проценио, сада је у стратешком и тактичком смислу прерано да се такви потези предузимају.

У политици је све питање тајминга и када би Србија сада испунила такве захтеве, не би јој било узвраћено на одговарајући начин, сматра Гогић.

Њему смета када се позиција неутралности ниподаштава и одбацује као концепт, мада додаје да би Србија требало да заузме „праву“ позицију неутралности.

Таква неутралност значи да смо непристрасни према странама, али не према дешавањима. То значи ангажовану политику заговарања за мир, а Србија то не ради, већ показује симпатије према Русији, објаснио је Гогић.

Када бисмо доследно водили политику неутралности, приближили бисмо се европским вредностима, нагласио је он и истакао да је ЕУ пре свега мировни пројекат.

На питање да ли Србија може себи да приушти политичку неутралност у светлу рата на европском тлу, Гогић је одговорио питањем да ли може да приушти укључивање у сукоб.

Унија себе види као страну у сукобу, јер осим увођења санкција, она снабдева Украјину оружјем, указао је он и упитао да ли је ово рат Србије и да ли јој се исплати да уђе у сукоб са Русијом, а није чланица ЕУ и НАТО.

Рат у Украјини је дао подстицај „жељу и намеру“ ЕУ да се заврши прича око Косова, што не значи да су пронашли и одговарајући модалитет да то учине, сматра Гогић.

Према његовој оцени, процењено је да би нерешена питања на Балкану, међу којима је и Косово, Руси могли да злоупотребе, због чега је створен нови замах за решавање тог питања.

Сматрам да су европске интеграције требало да буду основни подстицај за дијалог Београда и Приштине, али европски лидери нису били спремни да понуде европску перпективу, предочио је Гогић.

Говорећи о француско-немачком плану, Гогић је подсетио да се о њему могло чути од званичника, али и из албанских медија, и претпоставио да ЕУ тражи начине да се оконча постојећа фаза дијалога.

Према његовом схватању, Унија тражи начин да ову фазу дијалога приведе крају кроз неки међуспоразум док се не постигне завршни документ о свеобухватној нормализацији односа, уважавајући да сада нема повољних околности за тај коначни споразум.

Гогић мисли да међународне дипломате праве уџбеничке грешке, јер би, ако желе да дођу до решења, требало да упознају друштва, ширу јавност и опозицију са тим документом, а не само лидере.

Овако колају гласине, а за споразум је потребна и сагласност друштава, напоменуо је он и констатовао да су то основне лекције дипломатије и решавања сукоба.

Није довољно да лидери у Београду и Приштини пристану на документ или да само они буду упознати са њим. Чак и ако прихвате споразум, упозорио је Гогић, доживеће колапс ако су друштва против њега.

Он сматра да би одлагање одлуке о регистарским таблицама био добродошао потез, јер је српска заједница од косовског премијера Аљбина Куртија имала само конфронтирајуће потезе.

То би био први уступак српској заједници, али како ствари стоје, Курти није спреман на такав потез. То показује и да земље Квинте немају довољан утицај на Приштину и мислим да ћемо добити нову конфронтацију, уместо позитивног сигнала, закључио је Гогић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер