"Политико": Европски војници дају отказе, сада кад су НАТО најпотребнији

 Више се не ради толико о регрутовању нових војника у европским државама - колико о убеђивању постојећих да не дају отказе, наводи Политико.

Ове недеље, француски министар оружаних снага Себастијен Лекорну представио је план којим жели да подстакне војнике да „не скидају униформу“, наводи Политико.

План је објављен само неколико дана након што је немачком парламенту поднет годишњи извештај који је показао да је 2023. године око 1.537 војника напустило Бундесвер, чиме је њихов број смањен на 181.514 припадника.

„Ти разговори сада постоје у свим престоницама, у свим демократијама које имају професионалне војске. На састанцима НАТО-а можемо разговарати о опреми, али сада говоримо и о … томе да војнике задржимо“, рекао је Лекорну у понедељак, помињући Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.

Док се Европа поново наоружава као реакција на рат у Украјини, земље попут Хрватске размишљају о враћању војног рока, наводи Политко.

Друге, попут Данске, планирају да војни рок прошире и на жене.

Немачка је укинула обавезни војни рок 2011. године, али са многима који су отишли без службе, обновљена је дискусија о поновном увођењу неке врсте националног система служења.

За земље које се ослањају на професионалне војске, изазов је да ред у оружаним снагама учине привлачнима — нешто што је тешко учинити у временима ниске незапослености, жестоке конкуренције из приватног сектора и широко распрострањених могућности рада на даљину.

Није ствар само у новцу

У Француској, војна лица остају у оружаним снагама у просеку годину дана мање него што су то радила раније.

У Уједињеном Краљевству, постоји годишњи мањак од 1.100 војника – што је еквивалент два пешадијска батаљона – иако је влада за регрутовање унајмила приватну фирми Цапита.

Новац јесте важан фактор, наводи Политико.

Једна од водећих мера француског плана јесу бонуси којим ће данашњим војницима сутра пензије бити веће. Повећавају се и плате.

Али као проблем остаје хронични прековремени рад, вишемесечна одсуста од куће и то што су многи војници на крају не искористе време које по закону имају за опоравак.

„Питање није регрутовање већ задржавање, морамо да задржимо и породице“, рекла је адмирал Лиза Франшети, шеф поморских операција америчке морнарице, на конференцији у Паризу раније ове године.

У Пољској је нова влада раније ове године најавила повећање плата за око 20 одсто у настојању да задржи војнике.

Минимална месечна плата порасла је са 4.960 злота (1.150 евра) на 6.000 злота (1.390 евра).

Као одговор на растућу претњу из Русије, пољска војска је порасла са 95.000 војника у 2015. на 215.000 ове године.

Француски план укључује помоћ у проналажењу смештаја, приступу здравственој заштити и бризи о деци. Парови који обоје раде у министарству оружаних снага, чак и ако је један цивил, у случају трансфера неће бити раздвајани.

„Радије бих смањио регрутирање и побољшао задржавање војника, него се упустио у масовну регрутацију у којој број људи који на крају и остану у војсци стално опада“, рекао је Лекорну.

У Немачкој, као део напора за јачање националне одбране, влада жели да повећа број својих оружаних снага на 203.000 до раних 2030-их — али регрутација полако расте.

Специјална комесарка Бундестага за оружане снаге Ева Хогл рекла је да је враћање неког облика регрутације један од начина да се ствари преокрену, али да сви потенцијали нису још искоришћени.

Закони усвојени прошле године имају за циљ да услове учини привлачнијима, укључујући већу подршку за бригу о деци и повећање пензија.

Не постоје само проблеми са радним временом, већ и са основном инфраструктуром.

„Када посетим трупе, више не чујем да недостају шлемови и заштитни прслуци — већ ормарићи“, написала је Хогл у годишњем извештају.

Према њој, поправљање касарни и војних објеката коштаће око 50 милијарди евра — што је еквивалентно половини укупног специјалног фонда који је влада наменила за повећање својих војних снага након инвазије Русије на Украјину пре две године.

(Политико-Н1)