Politika: Zločine nad Srbima u Hrvatskoj shvataju kao „ekscese”

Zagreb – Posle skoro 30 godina,u Gvatemali je upravo ovih dana osuđeno nekoliko bivših vojnika za zločin koji su u građanskom ratu 1982. godine počinili nad meštanima jednog sela. Za svakog ubijenog dobili su po 30 godina zatvora i još toliko za zločin protiv čovečnosti. Koliko će biti potrebno da za takav epilog prođe od hrvatske vojne akcije „Oluja”,u kojoj je bezrazložno ubijeno i više stotina srpskih civila i kojoj se danas navršava 16 godina –nije poznato, ipak,eto potvrde i nade da je pravda zaista spora, ali dostižna.

Iako se do danas ništa nije promenilo u bitnim ocenama i poimanjima ove vojne akcije na hrvatskoj i srpskoj strani, u međuvremenu je,ipak,nešto napredovalo: na hrvatskoj strani se više ne negiraju ratni zločini počinjeni u to vreme nad srpskim civilima, ali se,za razliku i od viđenja međunarodne zajednice (iskazane kroz prvostepenu presudu generalima Gotovini i Markaču),i dalje tvrdi da su to bili tek slučajni i izolovani pojedinačni ekscesi, što je prekjučerašnjim govorom vojnom vrhu o toj temi potvrdio i predsednik RH Ivo Josipović.

„Operacija ’Oluja’ bila je legalna, legitimna, brza, efikasna i briljantna vojna akcija, u najvećoj meri u duhu ratnog prava. Zbog jednog malog dela događaja –koji se nisu ni morali ni smeli desiti –često se nepravedno dovodi u pitanje smisao cele operacije, što je netačno s vojnog, moralnog, političkog i svakog drugog aspekta”,rekao je on.

Na sličan način, čak,ocenom „najčistije vojna akcija” –ocenjuje se i ona akcija preduzeta tri meseca ranije u zapadnoj Slavoniji,nazvana „Bljesak”, iako je već godinama poznato da su,na primer,samo u Medarima,kod Nove Gradiške,pobijeni svi civili,do male dece – njih tridesetak, koji nisu hteli da napuste svoje kuće i selo. Zna se i koja je jedinica to uradila i ko su joj komandanti, ali do danas pravosuđe tu još nije zakoračilo.

Službena i ona najšira Hrvatska i dalje uporno smatraju i tvrde da u „Oluji” nije bilo nikakvog etničkog čišćenja srpskog stanovništva iz Hrvatske (iako je to u temelju i haške prvostepene presude generalima opisano kao udruženi zločinački pothvat,upravo,s takvim ciljem),već obrnuto, pa onda i nije nerazumljivo što se tako teško započinju i još teže objektivno okončavaju procesi počiniocima ratnih zločina sa hrvatske strane, na šta neprestano upozoravaju nevladine organizacije za ljudska prava.

Pre tri meseca,u Zagrebu je održana tribina na temu „Procesuiranje ratnih zločina u Hrvatskoj od 1991. do 1995.”,u organizaciji Dokumenta – Centra za suočavanje s prošlošću i Građanskog odbora za ljudska prava –na kojoj je egzaktno potvrđeno da za ratne zločine počinjene u „Oluji” do sada još niko nije pravosnažno osuđen,iako su i sa službenih strana stizala uveravanja kako su svi takvi „ekscesi” procesuirani.

Baš uoči ove šesnaestogodišnjice obeležavanja „pobedonosne Oluje”, u Hagu su predate žalbe na prvostepenu presudu generalima Gotovini i Markaču,u kojima se traži njihovo oslobađanje po svim tačkama, jer „zaključci raspravnog veća toliko su ozbiljno nerazumni –da se presuda mora poništiti, a njegova (Gotovinina) osuda i odgovornost u vezi s udruženim zločinačkim pothvatom –ukloniti”. Sada je to glavna tema hrvatskih medija,kao uvod u proslavu godišnjice „Oluje”, što,takođe,na svoj način,govori o stvarnoj spremnosti i volji za suočavanje s nedavnom mračnom prošlošću.

Radoje Arsenić

(Politika)