Politika: Zašto u Beogradu nikada nije više od 40 stepeni

Da sutra osvane Sudnji dan i sruče se ognjene kiše, malo ko bi primetio razliku u odnosu na vrelinu kojom nas Sunce već obasipa sa neba. Jara je stegla Beograđane, ali oni nikako da je „uhvate” – na termometru. Gde god da čovek proverava, od jedne do druge televizijske i radio stanice, od sajta do sajta, temperatura se razlikuje i za nekoliko stepeni. A ljudi mahom ne veruju nijednom od tih suprotstavljenih izvora. Kao što „zna” svaki vozač taksija i svako pričljivo džangrizalo u gradskom autobusu, „laže država, ni pravu temperaturu neće da otkriju nego nas umiruju da je 30 stepeni, a bar je 45”.

Konačno, evo istine – prolaznici na Trošarini juče su se u 14 časova pekli na 46 stepeni. To ne znači da država, kroz Republički hidrometeorološki zavod koji je u to doba očitao 10 stepeni manje, zbilja laže. Vazduh je bio užaren koliko RHMZ tvrdi, ali osećaj toplote, koji je takođe zvaničan meteorološki parametar ali se gotovo nikada ne objavljuje, osim temperature vazduha uključuje i intenzitet sunčevog zračenja, vlažnost vazduha i jačinu vetra.

– Ako je vlažnost veća, i osećaj toplote je veći. Da je oblačno, taj indeks bi bio manji. Zato su na Trošarini juče osećali 46 stepeni i čuli su se komentari „nema šanse da je izveštaj istinit, ma ima više od 40”. Objavljena temperatura vazduha je tačna, ali temperatura koju osoba oseća na koži je, zbog preostala tri faktora, zaista mnogo viša. Ako želite da znate koliki je osećaj toplote, potražite skraćenicu THSW u meteorološkim izveštajima. To su na engleskom jeziku početna slova četiri glavna parametra: temperature, vlažnosti, sunca i vetra – objašnjava Branko Sparavalo, diplomirani meteorolog iz firme „Meteos”, koja merne stanice u Beogradu ima na Trošarini i u obrenovačkom selu Grabovac.

RHMZ temperaturu meri u četiri stanice – u Karađorđevom parku, na Košutnjaku, na Aerodromu „Nikola Tesla” u Surčinu i vojnom aerodromu u Batajnici. Ta mesta su za stanice odabrana sticajem okolnosti, ne zato što se proračunalo da će temperature sa tih tačaka dati celovitu toplotnu sliku grada.

– Temperatura je u Beogradu počela da se meri 1848. godine. Posle dve decenije, ta praksa je prekinuta. Kralj Milan je 1888. godine za novu mernu stanicu odredio plac na Vračaru, u Karađorđevom parku. Ostale lokacije su se birale prema tome gde se instrumenti mogu držati na sigurnom. Ali, stanice pokrivaju brdo, centar i ravnicu, tako da imamo reprezentativne uzorke i dobar pregled stanja u celom gradu – kaže Nedeljko Todorović, iz RHMZ-a.

Osim četiri glavne meteorološke stanice, u Beogradu je postojalo i nekoliko klimatoloških stanica gde se takođe merila temperatura, ali nije bilo sredstava za njihovo održavanje, pa su vremenom sve propale i zatvorene su.

– Imali smo stanicu u vrtiću u voždovačkom naselju Miljakovac. Nije opstala zato što su se deca igrala meteorološkim instrumentima, nismo mogli da angažujemo čuvara, niti se od vaspitačice moglo očekivati da će očitavati temperaturu tri puta dnevno, kao što diktiraju pravila. Na jednu smo takođe stavili katanac jer ju je pogodio grom – seća se Slobodan Gavrilović, iz RHMZ-a.

Podaci o temperaturi na raznim medijima nisu istovetni zato što ih oni ne ažuriraju redovno kao RHMZ, navodi Todorović. Ili ih uzimaju iz nepouzdanih izvora, kao u jednoj beogradskoj opštini gde su juče priznali „Politici” da ne znaju odakle firma koja im održava sajt preuzima visinu temperature. Posle razgovora, u toj opštini su odlučili da izveštaj o vremenskim prilikama ubuduće ne objavljuju.

– Istinitost podataka zavisi od toga da li se primenjuju standardi merenja, koje je propisala Svetska meteorološka organizacija. Merno mesto mora biti osunčano, ali termometar treba da se nalazi u senci na dva metra iznad zemlje, kako ne bi merio njenu temperaturu, već temperaturu vazduha. Naravno da je zemlja vrelija, beton još više. Zato ljudi u centru imaju osećaj da je znatno toplije nego što mi kažemo. Stvarne temperaturne razlike između delova grada nisu više od nekoliko stepeni – objašnjava Todorović.

U vremenskoj prognozi treba obratiti pažnju na pritisak vazduha. Njegov nagli pad, kakav je zabeležen juče, obično prethodi promenama temperature, koje se očekuju danas po podne, i ne prija meteoropatama, napominje Branko Sparavalo, iz „Meteosa”, zastupnika američkih meteoroloških stanica „Dejvis”, kojima će proširiti svoju mrežu tamo gde RHMZ nema merna mesta.

– UV zračenje je samo deo spektra Sunčevog „isijavanja”. Za čoveka je bitan indeks UV-b koji označava zračenje opasno za kožu i u centru pažnje je u julu i avgustu. Kada su vrednosti blizu 10, znači da su ekstremno velike, da će neosunčana, nezaštićena, osetljiva koža brzo izgoreti. Posebno je izražen od 11 do 15 sati, a posle naglo opada. Juče u podne bio je 7,5 – kaže Sparavalo.

Milenija Simić-Miladinović, Vladimir Vukasović

(Politika)