Политика: Зашто у Београду никада није више од 40 степени

Да сутра осване Судњи дан и сруче се огњене кише, мало ко би приметио разлику у односу на врелину којом нас Сунце већ обасипа са неба. Јара је стегла Београђане, али они никако да је „ухвате” – на термометру. Где год да човек проверава, од једне до друге телевизијске и радио станице, од сајта до сајта, температура се разликује и за неколико степени. А људи махом не верују ниједном од тих супротстављених извора. Као што „зна” сваки возач таксија и свако причљиво џангризало у градском аутобусу, „лаже држава, ни праву температуру неће да открију него нас умирују да је 30 степени, а бар је 45”.

Коначно, ево истине – пролазници на Трошарини јуче су се у 14 часова пекли на 46 степени. То не значи да држава, кроз Републички хидрометеоролошки завод који је у то доба очитао 10 степени мање, збиља лаже. Ваздух је био ужарен колико РХМЗ тврди, али осећај топлоте, који је такође званичан метеоролошки параметар али се готово никада не објављује, осим температуре ваздуха укључује и интензитет сунчевог зрачења, влажност ваздуха и јачину ветра.

– Ако је влажност већа, и осећај топлоте је већи. Да је облачно, тај индекс би био мањи. Зато су на Трошарини јуче осећали 46 степени и чули су се коментари „нема шансе да је извештај истинит, ма има више од 40”. Објављена температура ваздуха је тачна, али температура коју особа осећа на кожи је, због преостала три фактора, заиста много виша. Ако желите да знате колики је осећај топлоте, потражите скраћеницу ТHSW у метеоролошким извештајима. То су на енглеском језику почетна слова четири главна параметра: температуре, влажности, сунца и ветра – објашњава Бранко Спаравало, дипломирани метеоролог из фирме „Метеос”, која мерне станице у Београду има на Трошарини и у обреновачком селу Грабовац.

РХМЗ температуру мери у четири станице – у Карађорђевом парку, на Кошутњаку, на Аеродрому „Никола Тесла” у Сурчину и војном аеродрому у Батајници. Та места су за станице одабрана стицајем околности, не зато што се прорачунало да ће температуре са тих тачака дати целовиту топлотну слику града.

– Температура је у Београду почела да се мери 1848. године. После две деценије, та пракса је прекинута. Краљ Милан је 1888. године за нову мерну станицу одредио плац на Врачару, у Карађорђевом парку. Остале локације су се бирале према томе где се инструменти могу држати на сигурном. Али, станице покривају брдо, центар и равницу, тако да имамо репрезентативне узорке и добар преглед стања у целом граду – каже Недељко Тодоровић, из РХМЗ-а.

Осим четири главне метеоролошке станице, у Београду је постојало и неколико климатолошких станица где се такође мерила температура, али није било средстава за њихово одржавање, па су временом све пропале и затворене су.

– Имали смо станицу у вртићу у вождовачком насељу Миљаковац. Није опстала зато што су се деца играла метеоролошким инструментима, нисмо могли да ангажујемо чувара, нити се од васпитачице могло очекивати да ће очитавати температуру три пута дневно, као што диктирају правила. На једну смо такође ставили катанац јер ју је погодио гром – сећа се Слободан Гавриловић, из РХМЗ-а.

Подаци о температури на разним медијима нису истоветни зато што их они не ажурирају редовно као РХМЗ, наводи Тодоровић. Или их узимају из непоузданих извора, као у једној београдској општини где су јуче признали „Политици” да не знају одакле фирма која им одржава сајт преузима висину температуре. После разговора, у тој општини су одлучили да извештај о временским приликама убудуће не објављују.

– Истинитост података зависи од тога да ли се примењују стандарди мерења, које је прописала Светска метеоролошка организација. Мерно место мора бити осунчано, али термометар треба да се налази у сенци на два метра изнад земље, како не би мерио њену температуру, већ температуру ваздуха. Наравно да је земља врелија, бетон још више. Зато људи у центру имају осећај да је знатно топлије него што ми кажемо. Стварне температурне разлике између делова града нису више од неколико степени – објашњава Тодоровић.

У временској прогнози треба обратити пажњу на притисак ваздуха. Његов нагли пад, какав је забележен јуче, обично претходи променама температуре, које се очекују данас по подне, и не прија метеоропатама, напомиње Бранко Спаравало, из „Метеоса”, заступника америчких метеоролошких станица „Дејвис”, којима ће проширити своју мрежу тамо где РХМЗ нема мерна места.

– УВ зрачење је само део спектра Сунчевог „исијавања”. За човека је битан индекс УВ-б који означава зрачење опасно за кожу и у центру пажње је у јулу и августу. Када су вредности близу 10, значи да су екстремно велике, да ће неосунчана, незаштићена, осетљива кожа брзо изгорети. Посебно је изражен од 11 до 15 сати, а после нагло опада. Јуче у подне био је 7,5 – каже Спаравало.

Миленија Симић-Миладиновић, Владимир Вукасовић

(Политика)