петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: У четири већа града у Србији 5.000 прекобројних чиновника
Хроника

Политика: У четири већа града у Србији 5.000 прекобројних чиновника

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. мај 2015.

Уколико влада, како се очекује, данас усвоји Нацрт закона о максималном броју државних службеника у четири највећа града (Београд, Крагујевац, Нови Сад и Ниш) нешто више од 5.000 чиновника ускоро би могло да добије отказ, сазнаје „Политика”. Уз овај документ, члановима кабинета премијера Александра Вучића на усвајање ће бити достављена и анализа о вишковима запослених у државној служби, која је, по договору са Међународним монетарним фондом (ММФ) требало да буде готова још 31. марта.

У Нацрту закона није експлицитно наведено где је и колико људи вишак (то ће се видети у анализи), али на основу критеријума за ограничење максималног броја запослених на локалу може се доћи до неких података о отказима.

Тако, на пример, члан 8. Нацрта овог закона предвиђа да град Београд треба да има максимално 18,5 запослених на 1.000 становника. У актуелној градској администрацији ради 32.000 људи. Уколико се узме у обзир да у престоници живи око 1,7 милиона становника то значи да ће око 550 запослених морати да добије отказ. Додатно, у престоничкој администрацији запослено је и 6.000 људи на уговор. Ту ће, по Нацрту овог закона, бити много више прекобројних. Јер, Нацрт закона предвиђа да број запослених по уговору не може прећи 10 одсто укупног броја запослених који раде на неодређено време. То значи да ће у Београду 2.800 оних који раде по уговору на одређено време морати да добије отказ.

У Новом Саду у градској управи тренутно ради око 8.400 запослених, а нова законска решења предвиђају да максималан број буде око 6.930 – што значи да је у Новом Саду 1.470 прекобројних. И у новосадској управи ради 1.400 „уговораца”. То значи да ће половина њих остати без посла.

У Нишу ће, од укупно 6.150 стално запослених, око 1.860 морати да добије отказ, док је у Крагујевцу око 1.340 прекобројних.

Како сазнајемо, посебан проблем постоји у општинама на југу Србије где има и по два до три пута више радника од максимално дозвољеног броја.

Нацртом закона је дефинисано да општине које имају мање од 50.000 становника максимално могу да запосле 475 радника у општинској управи. Један од критеријума је и да општине имају просечно 28 насељених места и површину од 443 квадратна километра. До 1.100 запослених биће максимални број радника у општини која има до 100.000 становника, док ће за оне у којима живи до 150.000 људи максималан број запослених у општини бити 1.950 радника. 

По Нацрту овог закона, максималан број запослених на републичком нивоу одредиће ресорна министарства. Прецизни подаци налазе се у строго поверљивој анализи за коју се очекује да ових дана буде објављена.

Иначе, споразум са ММФ-ом предвиђа да се број запослених ове године смањи за пет одсто (око 25.000 људи), што кроз природни одлив, односно пензионисање, што кроз циљано отпуштање. Премијер Александар Вучић је на Копаоник бизнис форуму истакао како очекује да циљано отпуштање буде од 1,7 до 1,9 одсто, што значи да је, по његовој рачуници мање од 10.000 запослених у јавном сектору прекобројно.

Казна за прекорачење мање буџетских пара

Законодавац се постарао и да ове одредбе не могу да постану и остану мртво слово на папиру, јер Нацрт закона предвиђа и казнене одредбе. За свако прекорачење од један одсто изнад максималног броја запослених умањује се износ трансфера из буџета за један одсто опредељених месечних трансфера у текућој години. Такође, по члану 25. новчаном казном од 120.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај руководилац организационог облика, ако супротно одредбама овог закона запосли, односно радно ангажује лице, исплати зараду, која је виша од оне до које се долази спровођењем рационализације у обиму утврђеним овим законом.

Аница Телесковић

(Политика)    

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер