Политика: Шта смо обећали ММФ-у, а шта испунили

Никада у новијој историји Србије није владало мање интересовање за преговоре наше владе и Међународног монетарног фонда. Премијер Александар Вучић је већ пре неколико дана објавио да ће Србија успешно проћи другу контролу програма из предострожности. Пре свега захваљујући чињеници да је мањак у државној каси за 60 до 70 милијарди динара мањи од плана. Без обзира на то што неке структурне реформе још нису почеле, буџет је и овога пута обрисао све могуће замерке.

Ипак, за преговарачким столом не тече све баш тако глатко. Према сазнањима „Политике”, ММФ и влада не слажу се око висине овогодишњег дефицита буџета. Премијер Вучић је неколико пута јавно изјављивао да ће мањак у каси бити испод три одсто, што значи да би Србија тиме чак испунила и мастрихтске критеријуме Европске уније. На свом последњем јавном обраћању председник владе је истакао да ће минус у каси бити 2,75 одсто. Чланови мисије предвођени Џејмсом Руфом рачунају да ће се дефицит кретати од четири до 4,5 одсто. Треба рећи и то да је Вучић говорио о дефициту републичког буџета, дакле о каси коју он контролише, а Фонд увек гледа консолидовани минус, који укључује и покрајинску касу, буџете локалних самоуправа и фондове. Истина ће вероватно бити негде између. Фискални савет, на пример рачуна, да ће дефицит до краја ове године бити 3,5 одсто.

Наши извори кажу да несугласица није било када је о приходима реч. Фонд, баш као и влада, рачуна да ће приливи у буџет ове године бити већи од плана. Пре свега захваљујући једнократним приходима (добит јавних предузећа у највећој мери), али и расту прихода од акциза и ПДВ-а. Велике разлике, међутим, постоје када је о очекиваним расходима реч. Фонд рачуна да ће издаци бити већи у другој половини године, јер ће влада имати неке трошкове по основу отпремнина и нешто већих капиталних издатака.

Иначе, буџетом је предвиђено да ће расходи за капиталне инвестиције бити 123 милијарде динара. Фонд рачуна да ће они бити свега нешто мало мањи од плана. Међутим, ако се настави тренд из прве половине године реално је очекивати да капиталне инвестиције буду око 100 милијарди динара.

Такође, када се погледа Меморандум о економској политици, који је влада после прве ревизије послала Фонду, стиче се утисак да је доста посла остало незавршено.

Отпуштања у јавном сектору по том документу требало је да почну још 1. јула. С тим се још касни и по својој прилици ове године неће бити отпуштања, а ММФ инсистира да се број запослених смањи за пет одсто, односно 25.000 још у току ове године. Министарство државне управе и локалне самоуправе направило је план по коме је око 14.000 запослених у јавном сектору вишак. Међутим, ресорна министарства још нису избројала прекобројне у својим секторима.

Према Меморандуму, влада се обавезала и да ће још у току ове године покренути приватизацију „Телекома”. Тај посао је започет. План је био да се нађе концесионар за Аеродром „Никола Тесла”, као и за делове Коридора 11 (од Чачка до Пожеге и од Београда до Обреновца).

На списку наших обавеза је и покретање стечаја за 139 предузећа до краја године и покретање приватизације за 80 компанија. Струја је 1. августа поскупела за 12 одсто (4,5 кроз директну корекцију цене и 7,5 одсто акциза на струју). У Меморандуму, који практично има форму уговора са Фондом, а који су потписали премијер Александар Вучић, гувернер Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић, наводи се и да ће корекција цена електричне енергије бити и у 2016. и 2017. години, док се цена киловат-сата не приближи некаквом регионалном тржишном просеку. У плану је и увођење акциза на негазирана пића. Појашњава се да се овај намет неће односити на флаширану воду.

Влада је донела Стратегије за решавање ненаплативих кредита, што је Фонд посебно похвалио. Међутим, касни се са усвајањем измена и допуна Закона о локалној самоуправи. Рок за завршетак овог посла је 1. септембар. Пакет закона је, како сазнајемо, спреман, али га влада још није усвојила. План финансијског реструктурирања „Србијагаса” требало би да буде усвојен до октобра. Формално, 1. јула, истекао је и рок за спајање „Путева” и „Коридора”, а како се у последње време чује – од тога ће се чак и одустати.

Аница Телесковић

(Политика)