Политика: Србија по сивој економији друга у региону, после Бугарске

БЕОГРАД – Сива економија чини око 30 одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије, а, према оцени стручњака, за решавање тог проблема потребне су системске мере, међу којима су оштрија казнена политика, јачање капацитета Пореске управе, као и реформа тржишта рада.

Доцент на Економском факултету у Београду Саша Ранђеловић изјавио је да је, према истраживању које је обухватило 11 земаља централне и источне Европе, сива економија у Србији чини око 31 одсто БДП-а, што државу сврстава на друго место у региону.

Веће учешће сиве економије има само Бугарска, док Румунија има готово идентичан као Србија. Све остале земље имају бољи однос.

Просечан ниво сиве економије у региону је 26-27 одсто, што значи да је у Србији сива економија већа за шестину у односу на просек, рекао је Ранђеловић

Процењује се да је за Србију реалистичан циљ да се у трогодишњем периоду стопа сиве економије спусти на ниво просека региона, али вероватно не испод тога у тако кратком року, рекао је он Танјугу.

Ако бисмо успели, то би у буџет улило додатне приходе од око један одсто БДП-а, а то је тек једна седмина укупног консолидованог дефицита, навео је Ранђеловић.

Борба против сиве економије неопходна је у враћању јавних финансија на одрживу путању, али ни изблиза није довољна за смањење дефицита на одрживи ниво, рекао је он и додао да су потребне и друге мере, а пре свега смањење расхода буџета.

Ранђеловић је напоменуо да је за сузбијање сиве економије потребан системски план који би обухватио мере из фискалног домена, али и шире - као што је реформа тржишта рада.

„У борби против сиве економије је кључно да се утаја пореза учини мање исплативом, да се повећа вероватноћа да ћете бити ухваћени уколико се бавите сивом економијом, и ту је најважније унапредити ефикасност рада Пореске управе и пооштрити казнену политику”, рекао је он.

У напорима за сузбијање сиве економије било би добро и да се размотри забрана промета нових индустријских производа на зеленим и бувљим пијацама, указао је.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков сложио се да је неопходно да се системским мерама - побољшањем људских капацитета Пореске управе, бољом казненом политиком, како од стране пореских власти, тако и од судова, сива економија у Србији смањи, и доведе на просек источноевропских земаља.

Он је навео да, рецимо, Чешка и Словачка имају скоро дуплу мању сиву економију него Србија.

Алтипармаков је подсетио да је сива економија дугогодишњи проблем у Србији, али да је у 2013. додатно повећана јер је наплата ПДВ-а смањена.

И ако се узме у обзир пад потрошње у 2013. години и даље је требало наплатити више ПДВ-а. На пример, да је остао исти степен наплате, као у претходних неколико година, требало је да се наплати скоро 30 милијарди више прихода од ПДВ-а 2013, што јасно указује на повецање пореске недисциплине, рекао је он Танјугу.

Алтипармаков је нагласио да су за спровођење планова владе за сузбијање сиве економије потребне дубоке системске промене, а неке најављене мере, као што је онлајн очитавања фискалних каса, неће дати резултата.

Напротив, оне ће бити велики трошак за мала и средња предузећа - 50 до 60 милиона евра, а колико знамо у Европи то, рецимо, имају само Хрватска и Белорусија, рекао је он напомињући да то није пут јер проблем ненаплате пореза у Србији није технолошке природе, већ системске природе.

„Очигледно, недостаје адекватна казна за пореске утаје, како од стране пореских власти, а и адекватно судско гоњење очигледно није на нивоу развијених земаља и самим тим имамо толико већу сиву економију”, навео је Алтипармаков.

Секретар Удружења за трговину ПКС Гордана Хашимбеговић рекла је да за решавање проблема сиве економије треба и политичка воља и додала држава мора да покрене цео тај процес.

„У оквиру коморског система, ми смо формирали међуресорну радну групу за сиву економију, коју чине представници свих групација које се баве трговином и ту су представници Министарства финансија и Министарства спољне и унутрашње трговине, телекомуникације, Управе царина, тржишних инспекција”, рекла је Хашимбеговић Танјугу.

Циљ је, како је рекла да се укаже на облике сиве економије и да се координирано решава тај проблем.

Проблем је, како каже, то што нема јединствене тржишне инспекције и на радној групи је предлагана управа за тржишне инспекције, како би инспектори били синхронизовани.

„Привреди је јако битно да се сузбије сива економија и да се нелегални токови пребаце у легалне токове”, рекла је Хашимбеговић и додала да је то веома дуг процес.

Према њеним речима, привредници су предлагали доношење закона о сивој економији, који би ригорозно санкционисао ту појаву.

По неким показатељима сива економија је ушла чак 30 одсто у бруто друштвени производ и то је, како оцењује, јако високо.

(Танјуг)