Politika: Saudijska arabija ne odustaje od niske cene nafte

Članice OPEK na samitu odlučuju šta da preduzmu povodom dramatičnog pada cene petroleuma.

Barel severnoatlantske nafte tipa „brent” i merno bure lake teksaske nafte dodatno su juče pojeftinili na svetskim berzama, uoči najznačajnijeg sastanka kartela 12 vodećih svetskih izvoznika nafte od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine.

Barel „brenta” prodavao se juče za 76,86 dolara, dok je 158,9 litara lake teksaske nafte koštao 73,42, što je njegova najniža cena od septembra 2010. godine. Koliko u junu, isti „brent” prodavao se za 111,87, dok je laka teksaska nafta tada stajala 105,24 dolara.

Dakle, cena barela pokretačke sirovine svetske industrije snižena je od proletos za oko 30 odsto. Istovremeno, na berzama širom sveta jesenas je otvorena kladionica da li bi – ukoliko se „nešto” ne preduzme – nafta do proleća 2015. mogla da pojeftini na, recimo, 50 dolara ili opet dosegne 100 dolara, koliko je manje-više koštala u poslednje četiri godine.

Činjenica da trgovci nafte nemaju predstavu u kom pravcu već na zimu može da se kreće cena crnog zlata baca svetlo na OPEK, organizaciju 12 vodećih izvoznika petroleuma, koji na svetsko tržište dopremaju 30 odsto sirovine u prometu. Posebno na ulogu Saudijske Arabije – najvećeg izvoznika među njima. Od juna do kraja septembra cena nafte padala je postepeno, a zatim je neimenovani saudijski zvaničnik 8. oktobra u Njujorku rekao Rojtersu da „svet treba da se navikne na eru niže cene petroleuma”, što je još više podstaklo tekući sunovrat cene crnog zlata.

Umesto da smanji proizvodnju – kao što je ranije činila u sličnim situacijama – Saudijska Arabija je, na veliko ogorčenje najmanje polovine članstva OPEK-a, počela da se ponaša naizgled neobjašnjivo. Rijad je usred berzanskog bagatelisanja nafte nastavio besomučno da zasipa tržište sirovinom, obara cenu petroleumamušterijama od Azije do Amerike i mrsi budžetske planove kako partnera u kartelu tako i spoljne konkurencije.

Akteri i posmatrači svetskog biznisa sa naftom razvijali su uporedo mnoge teorije zašto je Saudijska Arabija od jesenas odlučila da krene „uz dlaku” većini drugih proizvođača (unutar i izvan OPEK-a), a na, istovremeno, veliko zadovoljstvo ekonomski posustalih kupaca širom sveta. Danima tim povodom uzdržan, Rijad je tek pre neki dan spekulacije o veštački izazvanom ratu cenom nafte – zbog očuvanja udela na tržištu, strepnje zbog rasta američke proizvodnje iz uljnih škriljaca, rivalstva sa Iranom, namirivanja računa sa Rusijom – odbacio kao besmislene.

U međuvremenu, OPEK, osnovan 1960. godine u Bagdadu, danas u Beču održava 166. redovni samit. Uoči ovog samita atmosfera među članstvom, koje je lane od izvoza nafte prihodovalo oko 1,1 bilion američkih dolara, daleko je od bezbrižnosti koju je u junu pred tadašnje okupljanje „dvanaestorke” izrazio Ali el Naimi, ministar za naftu Saudijske Arabije.

„Mušterije su zadovoljne, proizvođači su zadovoljni, tržište je uravnoteženo, sve je u redu”, ocenio je tada najuticajniji zvaničnik unutar OPEK-a.

Ali el Naimi je juče lakonski tvrdio da je tržište naftom „preobilno snabdeveno i da će se „samo od sebe uskoro stabilizovati”. Većina članstva OPEK-a javno misli drugačije, posebno kada se zna da je polovina projektovala ovogodišnji budžet računajući na cenu nafte iznad 100 dolara. Venecueli bi, na primer, da podmiri najavljeneprojekte, odgovaralo da cena barela bude 160 dolara.

Da li će OPEK na današnjem, uobičajeno jednodnevnom sastanku, postići dogovor da li i kako treba da odreaguje na pad cene sirovineod koje žive?

Ukoliko OPEK ne postigne nikakav jedinstven stav, cena nafte na tržištu zasigurno će nastaviti da pada, procenila je juče agencija Blumberg. Istovremeno, potvrđenom neslogom, OPEK bi opasno ugrozio imidž monolitnog faktora u strateškom globalnom biznisu.

Neizvesni ishod predstojećeg samita OPEK-a ne čudi vodeće bankare sveta.

„Svet je na pragu novog naftaškog poretka. Bez obzira na eventualnu odluku OPEK-a o smanjenju proizvodnje radi podsticaja rasta cene, mnogi proizvođači širom sveta nastaviće sa skromnimistraživanjima i eksploatacijom nafte za domaću upotrebu i izvoz”, prognozirala je ovih dana američka investiciona banka „Goldman Saks”.

Lavina sve jeftinije nafte na tržištu u međuvremenu već pogodujeposustalim ekonomijama širom sveta. Sniženje cene barela za svakih 10 dolara dodaje 0,13–0,18 odsto globalnom BDP-u, izveštava agencija„Pira energy”, dok je pojeftinjenje nafte od juna mušterijama već uštedelo oko 400 milijardi dolara.

„Nećemo da paničimo”, rekao je juče uoči samita Suhail bin Muhamed el Mazrui, ministar energetike UAE, dok je njegov saudijski kolegaprvi put zatražio da se o odluci o budućem nivou proizvodnje nafte na svetu izjasne i proizvođači izvan sastava OPEK-a. To znači i SAD i Rusija.

Inače, OPEK na današnji samit nije zvanično pozvao nijednog proizvođača sa strane.

U međuvremenu, današnja odluka OPEK-a i ne mora biti bitna, ako se zna da MMF, Svetska banka, OECD i UN procenjuju da će svetska ekonomija u 2015. godini rasti daleko sporije od očekivanog.

Mimo kartela proizvođača i njihove spoljne konkurencije, većini ekonomski usporene planete odgovara jeftinija nafta.

Rusija ne smanjuje proizvodnju nafte

„Rusija neće smanjiti proizvodnju nafte, čak iako cena sirovine padne na 60 dolara za barel. Tekuće obaranje cene najpre će štetiti izvoznicima sa višom proizvodnom cenom”, izjavio je u utorak uvečeu Beču Igor Sečin, šef ruskog „Rosnjefta”, nakon višečasovnihrazgovora sa predstavnicima Venecuele, Meksika i Saudijske Arabije, a uoči današnjeg samita OPEK-a. Sečinova izjava iznenadila je posmatrače, prenele su juče agencije. Zvanična Moskva je ove sedmiceobjavila da je tekući poremećaj na svetskom tržištu nafte već košta oko 100 milijardi dolara. Rusija je vodeći svetski proizvođač nafte (10,5 miliona barela dnevno) i projektovala je ovogodišnji budžet sa cenom nafte od 100 dolara. Prema nepotvrđenim najavama, Sečin je stigao u Beč radi eventualne koordinacije smanjenja proizvodnje sa članicama OPEK-a. „Neočekivana Sečinova izjava u Beču znači da je Rusija spremna na rat oko cene nafte”, tumači „Glas Amerike”.

Tanja Vujić

(Politika)