петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Саудијска арабија не одустаје од ниске цене нафте
Хроника

Политика: Саудијска арабија не одустаје од ниске цене нафте

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 28. новембар 2014.

Чланице ОПЕК на самиту одлучују шта да предузму поводом драматичног пада цене петролеума.

Барел северноатлантске нафте типа „брент” и мерно буре лаке тексаске нафте додатно су јуче појефтинили на светским берзама, уочи најзначајнијег састанка картела 12 водећих светских извозника нафте од избијања глобалне финансијске кризе 2008. године.

Барел „брента” продавао се јуче за 76,86 долара, док је 158,9 литара лаке тексаске нафте коштао 73,42, што је његова најнижа цена од септембра 2010. године. Колико у јуну, исти „брент” продавао се за 111,87, док је лака тексаска нафта тада стајала 105,24 долара.

Дакле, цена барела покретачке сировине светске индустрије снижена је од пролетос за око 30 одсто. Истовремено, на берзама широм света јесенас је отворена кладионица да ли би – уколико се „нешто” не предузме – нафта до пролећа 2015. могла да појефтини на, рецимо, 50 долара или опет досегне 100 долара, колико је мање-више коштала у последње четири године.

Чињеница да трговци нафте немају представу у ком правцу већ на зиму може да се креће цена црног злата баца светло на ОПЕК, организацију 12 водећих извозника петролеума, који на светско тржиште допремају 30 одсто сировине у промету. Посебно на улогу Саудијске Арабије – највећег извозника међу њима. Од јуна до краја септембра цена нафте падала је постепено, а затим је неименовани саудијски званичник 8. октобра у Њујорку рекао Ројтерсу да „свет треба да се навикне на еру ниже цене петролеума”, што је још више подстакло текући суноврат цене црног злата.

Уместо да смањи производњу – као што је раније чинила у сличним ситуацијама – Саудијска Арабија је, на велико огорчење најмање половине чланства ОПЕК-а, почела да се понаша наизглед необјашњиво. Ријад је усред берзанског багателисања нафте наставио бесомучно да засипа тржиште сировином, обара цену петролеумамуштеријама од Азије до Америке и мрси буџетске планове како партнера у картелу тако и спољне конкуренције.

Актери и посматрачи светског бизниса са нафтом развијали су упоредо многе теорије зашто је Саудијска Арабија од јесенас одлучила да крене „уз длаку” већини других произвођача (унутар и изван ОПЕК-а), а на, истовремено, велико задовољство економски посусталих купаца широм света. Данима тим поводом уздржан, Ријад је тек пре неки дан спекулације о вештачки изазваном рату ценом нафте – због очувања удела на тржишту, стрепње због раста америчке производње из уљних шкриљаца, ривалства са Ираном, намиривања рачуна са Русијом – одбацио као бесмислене.

У међувремену, ОПЕК, основан 1960. године у Багдаду, данас у Бечу одржава 166. редовни самит. Уочи овог самита атмосфера међу чланством, које је лане од извоза нафте приходовало око 1,1 билион америчких долара, далеко је од безбрижности коју је у јуну пред тадашње окупљање „дванаесторке” изразио Али ел Наими, министар за нафту Саудијске Арабије.

„Муштерије су задовољне, произвођачи су задовољни, тржиште је уравнотежено, све је у реду”, оценио је тада најутицајнији званичник унутар ОПЕК-а.

Али ел Наими је јуче лаконски тврдио да је тржиште нафтом „преобилно снабдевено и да ће се „само од себе ускоро стабилизовати”. Већина чланства ОПЕК-а јавно мисли другачије, посебно када се зна да је половина пројектовала овогодишњи буџет рачунајући на цену нафте изнад 100 долара. Венецуели би, на пример, да подмири најављенепројекте, одговарало да цена барела буде 160 долара.

Да ли ће ОПЕК на данашњем, уобичајено једнодневном састанку, постићи договор да ли и како треба да одреагује на пад цене сировинеод које живе?

Уколико ОПЕК не постигне никакав јединствен став, цена нафте на тржишту засигурно ће наставити да пада, проценила је јуче агенција Блумберг. Истовремено, потврђеном неслогом, ОПЕК би опасно угрозио имиџ монолитног фактора у стратешком глобалном бизнису.

Неизвесни исход предстојећег самита ОПЕК-а не чуди водеће банкаре света.

„Свет је на прагу новог нафташког поретка. Без обзира на евентуалну одлуку ОПЕК-а о смањењу производње ради подстицаја раста цене, многи произвођачи широм света наставиће са скромнимистраживањима и експлоатацијом нафте за домаћу употребу и извоз”, прогнозирала је ових дана америчка инвестициона банка „Голдман Сакс”.

Лавина све јефтиније нафте на тржишту у међувремену већ погодујепосусталим економијама широм света. Снижење цене барела за сваких 10 долара додаје 0,13–0,18 одсто глобалном БДП-у, извештава агенција„Пира енергy”, док је појефтињење нафте од јуна муштеријама већ уштедело око 400 милијарди долара.

„Нећемо да паничимо”, рекао је јуче уочи самита Сухаил бин Мухамед ел Мазруи, министар енергетике УАЕ, док је његов саудијски колегапрви пут затражио да се о одлуци о будућем нивоу производње нафте на свету изјасне и произвођачи изван састава ОПЕК-а. То значи и САД и Русија.

Иначе, ОПЕК на данашњи самит није званично позвао ниједног произвођача са стране.

У међувремену, данашња одлука ОПЕК-а и не мора бити битна, ако се зна да ММФ, Светска банка, ОЕЦД и УН процењују да ће светска економија у 2015. години расти далеко спорије од очекиваног.

Мимо картела произвођача и њихове спољне конкуренције, већини економски успорене планете одговара јефтинија нафта.

Русија не смањује производњу нафте

„Русија неће смањити производњу нафте, чак иако цена сировине падне на 60 долара за барел. Текуће обарање цене најпре ће штетити извозницима са вишом производном ценом”, изјавио је у уторак увечеу Бечу Игор Сечин, шеф руског „Росњефта”, након вишечасовнихразговора са представницима Венецуеле, Мексика и Саудијске Арабије, а уочи данашњег самита ОПЕК-а. Сечинова изјава изненадила је посматраче, пренеле су јуче агенције. Званична Москва је ове седмицеобјавила да је текући поремећај на светском тржишту нафте већ кошта око 100 милијарди долара. Русија је водећи светски произвођач нафте (10,5 милиона барела дневно) и пројектовала је овогодишњи буџет са ценом нафте од 100 долара. Према непотврђеним најавама, Сечин је стигао у Беч ради евентуалне координације смањења производње са чланицама ОПЕК-а. „Неочекивана Сечинова изјава у Бечу значи да је Русија спремна на рат око цене нафте”, тумачи „Глас Америке”.

Тања Вујић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер