Politika: Prvi put u istoriji turske republike žene poslanici polagale zakletvu u parlamentu prekrivene feredžama

Na nedavnim izborima u nacionalnu skupštinu ušao rekordan broj žena – 98 od ukupno 550 poslanika – pre svega zahvaljujući prokurdskoj Narodnoj demokratskoj partiji, koja se širom otvorila prema pripadnicama lepšeg pola.

Emina i Redžep Tajip Erdogan

Prvi put u istoriji turske republike, dugoj više od 90 godina, žene poslanici su polagale zakletvu u parlamentu prekrivene feredžama. Na prvoj sednici nove nacionalne skupštine, koja je održana ove sedmice, tu mogućnost je iskoristila 21 žena od ukupno 98, koliko ih je na izborima 7. juna obezbedilo fotelje u parlamentu u centru Ankare. U tome su, kako se i očekivalo, prednjačile pripadnice proislamističke Partije pravde i razvoja (AKP) – njih 18. Taj potez su povukle i tri poslanice iz prokurdske Narodne demokratske partije (HDP).

Tako nešto je doskoro bilo nezamislivo. Feredže je iz javnih službi proterao veliki reformator Mustafa Kemal Ataturk, kada je ukinuo kalifat i 1923. godine proglasio republiku. Proteklih godina bilo je pokušaja da se potkopa ta zabrana, ali su se tome odlučno protivili sekularisti, za koja je feredža bila simbol starog verskog sistema.

Hroničari su zabeležili: 1999. godine se odigrala prava drama u parlamentu kada je Merve Kavakči, poslanica male fundamentalističke Partije vrline, pokušala da položi zakletvu sa maramom preko glave. Ona je naglavačke izbačena iz parlamenta uz povike sekularista: „Napolje, napolje!”

Merve Kavakči

Skandal se na tome nije završio. Merve Kavekči je kasnije oduzeto državljanstvo, a njena stranka je zabranjena jer je, po oceni Ustavnog suda, bila „centar aktivnosti koje su u suprotnosti sa sekularističkim principima”. Ali, vremena su se promenila. Istorija se poigrala sa protivnicima feredža: mlađa sestra Merve Kavakči – Ravza, sada je izabrana za poslanicu i ove nedelje je u parlamentu položila zakletvu prekrivena maramom preko glave, istom onom koju je pre 16 godina nosila njena prokazana sestra.

Partija pravde i razvoja i njen osnivač Redžep Tajip Erdogan od prvog dana su obećavali da će vratiti feredže. Oni su, očigledno, računali da će i na taj način pridobiti glasove konzervativaca u unutrašnjosti Anadolije, gde Ataturkove reforme još nisu pustile dublje korene. Ali, islamisti se sve do skoro nisu usudili da povuku taj potez pošto su se plašili kako će reagovati armija koja je bila glavni pobornik sekularnog sistema i u drugoj polovini 20. veka zbog toga oterala četiri vlade. U međuvremenu, Erdogan je ojačao svoje pozicije, razvlastio neposlušne generale i konačno je krajem 2013. godine usvojen zakon kojim su feredže vraćene u javne službe, državne škole i na univerzitete.

„Mi smo na ovaj način ukinuli diskriminaciju žena zbog oblačenja”, objasnio je Erdogan, čija supruga i dve ćerke takođe pokrivaju glavu. On se ipak nije usudio da ide do kraja: feredže su, do daljega, još zabranjene u vojsci, policiji i sudstvu.

Kemal paša Ataturk

Pobornici Ataturkovih reformi to doživljavaju kao udar na sekularni sistem. Za njih je feredža bila i ostala ideološki simbol vremena za koje se verovalo da je početkom 20. veka zajedno sa kalifatom otišlo u prošlost.

Mnoge žene, pogotovo mlađe generacije, uprkos stegama islamista, ne žele, kao njihove majke i bake, da robuju prošlosti i da bitišu iza četiri zida prekrivene od glave do pete. Njihovo vreme tek dolazi, što su potvrdile i na masovnim protestima na istanbulskom trgu Taksim.

Ataturk je ženama dao pravo glasa davne 1934. godine, i to pre nego što su to učinile mnoge evropske zemlje. Ali, proces emancipacije je išao sporo jer mnogi Turci još ne mogu da se oslobode bremena prošlosti u kojoj su žene praktično bile – robinje.

Na izborima koji su održani početkom meseca broj žena poslanika se ipak povećao – sa 79 pre četiri godine na 97 – i žene sada čine 18 odsto od ukupno 550 poslanika. To se desilo pre svega zahvaljujući prokurdskoj Narodnoj demokratskoj partiji, koja se širom otvorila prema ženama bez obzira na njihovu versku i etničku pripadnost.

Vojislav Lalić

(Politika)