Политика: Први пут у историји турске републике жене посланици полагале заклетву у парламенту прекривене фереџама

На недавним изборима у националну скупштину ушао рекордан број жена – 98 од укупно 550 посланика – пре свега захваљујући прокурдској Народној демократској партији, која се широм отворила према припадницама лепшег пола.

Емина и Реџеп Тајип Ердоган

Први пут у историји турске републике, дугој више од 90 година, жене посланици су полагале заклетву у парламенту прекривене фереџама. На првој седници нове националне скупштине, која је одржана ове седмице, ту могућност је искористила 21 жена од укупно 98, колико их је на изборима 7. јуна обезбедило фотеље у парламенту у центру Анкаре. У томе су, како се и очекивало, предњачиле припаднице происламистичке Партије правде и развоја (АКП) – њих 18. Тај потез су повукле и три посланице из прокурдске Народне демократске партије (ХДП).

Тако нешто је доскоро било незамисливо. Фереџе је из јавних служби протерао велики реформатор Мустафа Кемал Ататурк, када је укинуо калифат и 1923. године прогласио републику. Протеклих година било је покушаја да се поткопа та забрана, али су се томе одлучно противили секуларисти, за која је фереџа била симбол старог верског система.

Хроничари су забележили: 1999. године се одиграла права драма у парламенту када је Мерве Кавакчи, посланица мале фундаменталистичке Партије врлине, покушала да положи заклетву са марамом преко главе. Она је наглавачке избачена из парламента уз повике секулариста: „Напоље, напоље!”

Мерве Кавакчи

Скандал се на томе није завршио. Мерве Кавекчи је касније одузето држављанство, а њена странка је забрањена јер је, по оцени Уставног суда, била „центар активности које су у супротности са секуларистичким принципима”. Али, времена су се променила. Историја се поиграла са противницима фереџа: млађа сестра Мерве Кавакчи – Равза, сада је изабрана за посланицу и ове недеље је у парламенту положила заклетву прекривена марамом преко главе, истом оном коју је пре 16 година носила њена проказана сестра.

Партија правде и развоја и њен оснивач Реџеп Тајип Ердоган од првог дана су обећавали да ће вратити фереџе. Они су, очигледно, рачунали да ће и на тај начин придобити гласове конзервативаца у унутрашњости Анадолије, где Ататуркове реформе још нису пустиле дубље корене. Али, исламисти се све до скоро нису усудили да повуку тај потез пошто су се плашили како ће реаговати армија која је била главни поборник секуларног система и у другој половини 20. века због тога отерала четири владе. У међувремену, Ердоган је ојачао своје позиције, развластио непослушне генерале и коначно је крајем 2013. године усвојен закон којим су фереџе враћене у јавне службе, државне школе и на универзитете.

„Ми смо на овај начин укинули дискриминацију жена због облачења”, објаснио је Ердоган, чија супруга и две ћерке такође покривају главу. Он се ипак није усудио да иде до краја: фереџе су, до даљега, још забрањене у војсци, полицији и судству.

Кемал паша Ататурк

Поборници Ататуркових реформи то доживљавају као удар на секуларни систем. За њих је фереџа била и остала идеолошки симбол времена за које се веровало да је почетком 20. века заједно са калифатом отишло у прошлост.

Многе жене, поготово млађе генерације, упркос стегама исламиста, не желе, као њихове мајке и баке, да робују прошлости и да битишу иза четири зида прекривене од главе до пете. Њихово време тек долази, што су потврдиле и на масовним протестима на истанбулском тргу Таксим.

Ататурк је женама дао право гласа давне 1934. године, и то пре него што су то учиниле многе европске земље. Али, процес еманципације је ишао споро јер многи Турци још не могу да се ослободе бремена прошлости у којој су жене практично биле – робиње.

На изборима који су одржани почетком месеца број жена посланика се ипак повећао – са 79 пре четири године на 97 – и жене сада чине 18 одсто од укупно 550 посланика. То се десило пре свега захваљујући прокурдској Народној демократској партији, која се широм отворила према женама без обзира на њихову верску и етничку припадност.

Војислав Лалић

(Политика)