Политика: Пресуда у спору Хрватске и Србије пред Међународним судом правде у Хагу до фебруара

Председник суда у Хагу Петер Томка најавио пред Генералном скупштином УН да ће одлуку у овом случају донети пре него што буде обновљено судско веће

Пресуду по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид, Међународни суд правде у Хагу донеће пре него што у фебруару буде замењена трећина судија у оквиру редовног трогодишњег обнављања судског већа, најавио је у Генералној скупштини УН Петер Томка, председник МСП-а подносећи годишњи извештај о раду овог суда. Он је подсетио да је у марту ове године у суду одржана јавна расправа током које су се Хрватска и Србија позивале на кршење Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида. Судија Томка је, како кажу у МСП-у, објаснио да се сада расправља о овом случају те да је у току рад на изради пресуде.

Главна јавна расправа у Хагу по тужби коју је Хрватска поднела против СРЈ 1999. године и противтужби којом је 2010. године узвратила Србија као правна наследница СРЈ, да подсетимо, одржана је од 3. марта до 1. априла ове године. У завршној речи пред седамнаесточланим судским већем, Саша Обрадовић, главни правни заступник Београда, тражио је од суда да Хрватску прогласи одговорном за геноцид над крајишким Србима током и после акције „Олуја”, да је обавеже да са листе државних празника уклони „Дан хрватских бранитеља” и „Дан победе и домовинске захвалности” који се славе 5. августа јер је реч о „дану победе у геноцидној операцији ’Олуја’”. Србија је такође захтевала и да суд досуди да Хрватска плати репарацију Србима за све „штете и губитке изазване делима геноцида” као и да омогући Србима услове за безбедан повратак у своје домове. Од суда је тражено и да се прогласи ненадлежним за онај део хрватске тужбе којом се Београд терети за злочине почињене пре 27. априла 1992. године јер је, према објашњењу српског правног тима, Србија тада настала као држава и самим тим обавезана Конвенцијом о геноциду.

Хрватски заступници су захтевали да МСП осуди Србију за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици 1991. године те да је обавеже на накнаду због причињене ратне штете. Тражено је такође и да суд Србији наложи да суди свима који су починили геноцид у Хрватској, да пружи информације о 865 несталих особа и да врати око 25.000 културних и историјских предмета одузетих током ратних сукоба.

Томка је током свог обраћања у УН рекао да је од 1. август 2013. године до 31. јула 2014. године, суд имао 14 предмета те да је у четири случаја одржана јавна расправа. Током овог периода суд је изрекао и три пресуде. Председник МСП-а је поновио позив државама да у већем броју прихвате надлежност овог суда који је, према његовој оцени, средство за постизање мирних решења међународних сукоба и промоцију складних међународних односа.

Ј. Церовина

(Политика)