Политика: Партијска битка за БИА

Ко ће водити Безбедносно-информативну агенцију (БИА) у наредном периоду, питање је које последњих дана најчешће прати преговоре о формирању нове Владе Србије између Српске напредне странке (СНС) и коалиције окупљене око Социјалистичке партије Србије (СПС). Како се то обично дешава, када се преговара о новој влади, спекулација и „проверених информација” о томе ко ће бити нови директор БИА има напретек, али је суштина да се још ништа поуздано не зна.

Наводно, договора између СНС-а и СПС-а нема, а обе стране су заинтересоване да уселе свог човека у фотељу у Улици краљице Ане, на Бањици. СНС и СПС имају листу од неколико људи за које тврде да би одлично обављали тај посао, а отворено питање је ко ће попустити и препустити другој страни да води рачуна о уставном поретку, службеним тајнама и безбедности државе.

Да су коалиција окупљена око СПС-а и Ивица Дачић заинтересовани за БИА, познато је још од прошлог месеца, када су и у пропалим преговорима са Демократском странком тражили то место. У изворима блиским СПС-у сазнајемо да они имају неколико кандидата који би могли да преузму ту агенцију, али ниједан од њих није желео јуче да прича за „Политику”.

Оно што је ново у преговорима јесте то да је и СНС заинтересован, а то се могло наслутити из прексиноћне изјаве Томислава Николића, председника Србије, у „Утиску недеље”. Николић је, наиме, изразио незадовољство информацијама које добија од тајних служби и додао да ће зато вођење тих агенција препустити опозицији. Сличну изјаву је својевремено дао и Зоран Ђинђић који је такође изразио незадовољство извештајима које добија.

Из изјаве председника државе заправо произлази да су он и његова дојучерашња странка – СНС заинтересовани за стављање својих људи од поверења на водећа места у тајним агенцијама, пре свега у БИА, и да су незадовољни досадашњим начином рада. Како сазнајемо у изворима блиским преговарачима из редова СНС-а, њихова идеја је да БИА буде стожер борбе против организованог криминала и корупције, због чега би могли у преговорима са Ивицом Дачићем да инсистирају на кадровању у овој агенцији.

С друге стране, чак и кад би Дачићу и коалицији окупљеној око СПС-а препустили место, Николићу би, као председнику Србије, остало место водећег човека Савета за националну безбедност, са којег би контролисао све тајне службе и практично руководио њима.

Док трају политичка натезања око расподеле моћи, право питање јесте зашто је БИА толико важна политичким структурама које формирају владу, па се у свим преговорима последњих 12 година фотеља директора тајне службе поставља као најбитније кадровско решење?

Андрија Савић, бивши директор БИА, рекао је јуче за „Политику” да су могући разлози за политичку битку за место водећег човека ове агенције могли да се траже у томе шта БИА ради.

– БИА по закону чува уставни поредак земље, бори се против такозваног политичког криминалитета у који се убраја шпијунажа, али и има монопол на виталне информације које имају ознаке државне тајне. Због тог монопола, свака политичка власт тежи ка контроли ове агенције – нагласио је Савић.

Коме год да припадне место директора БИА, остаје питање: да ли отимање политичких странака за функционерско место на Бањици говори о степену демократичности друштва? Зашто некоме заправо треба једна институција, која је, по својој дефиницији, репресивна и која, такође по дефиницији и законским ограничењима, задире у приватност грађана?

Од распада бивше СФРЈ, БИА, као наследник некадашњег Ресора државне безбедности (РДБ), имала је седам директора. Ко год буде био осми директор ове агенције, вероватно ће се у првим данима свог мандата суочити са истим проблемима са којима су се суочавали и његови претходници – с једне стране, увек ће постојати део јавности којем неће бити по вољи, ма какве кораке предузео; с друге, мораће да прихвати чињеницу да се у Србији сви „разумеју” у тајне службе. Једнако као у фудбал.

Сви директори тајне службе

– Јовица Станишић (1991–1998)

– Раде Марковић (1998–2001)

– Горан Петровић (2001)

– Андрија Савић (2001–2003)

– Миша Милићевић (2003–2004)

– Раде Булатовић (2004–2008)

– Саша Вукадиновић (2008–2012)

Душан Телесковић

(Политика)