Политика: Нови састанак Грчке и међународних кредитора одржаће се у Паризу

Премијер Самарас инсистирао да се разговори са „тројком” одрже на неутралној територији

Атина – Нови састанак Грчке са „тројком“ међународних кредитора, за даље добијање кредита одлучујући, одржаће се почетком септембра у Паризу. Премијер Адонис Самарас је тражио неутралну територију, чиме је у домаћој јавности изазвао многе дилеме.

Дакле, у Паризу, где ни ММФ, ни Европска централна банка, али ни Европска комисија немају седиште, Самарас очекује да ће полагање рачуна о спровођењу 600 захтева, које је „тројка” поверилаца поставила Атини као услов за евентуални продужавање кредитне линије, ићи лакше. Јер, на основу ових закључака ће се доносити процена о судбини петог „програма прилагођавања”, прецизније и уплатама нових кредитних рата које би требало да се активирају од октобра, зависно од тога каква буде реална слика стања грчког дуга, дефицита у буџету, процена за наредни период...

Прва дама ММФ-а Кристин Лагард је већ ставила до знања да нема јасну слику какве ће бити потребе Грчке и да не жели да даје процене хоће ли на дневном реду бити нове олакшице... Своју одлуку ММФ ће, како је рекла, усклађивати са европском онда када се буде имала јасна слика о стању грчког дуга, информације о ономе што је грчка влада урадила у прва три квартала. Тек када буде јасно шта се може очекивати убудуће, према речима Лагардове, доносиће се и одлуке.

Чињеница да је ММФ недавно још једном признао своју грешку у проценама тежине мера штедње и реформи које су наметнуте Грчкој очигледно се не разматра и од Атине се очекује да до септембра испуни све оно што од ње захтева „тројка”.

Управо то је разлог владиних грозничавих припрема за гласање пакета закона о неопходним мерама, које се очекује идуће недеље. У предлогу пакета постоји још низ неусаглашених али врло важних делова које коалициона влада покушава у последњем тренутку да доради како би закон у целини био изгласан. У противном, нема наредне, већ закаснеле рате кредита од милијарду евра.

Да нема решења за све захтеве „тројке” потврђују и несугласице, на пример, око закона којим треба да се регулише коришћење и заштита приобалног појаса који, ма колико то звучи невероватно, до сада није био заштићен од градње и комерцијалне употребе. Регулисано је само 10 процената огромног приобалног појаса, нарочито у Атини, и тек ће 2016. ово земљиште бити заведено у национални земљишни регистар. Вишегодишњи протести становника атинских општина које излазе на море покренули су проблем са „мртве тачке”, али се чини да ни овога пута нема довољно снаге да се проблем реши до краја. То би подразумевало и рушење бесправно подигнутих објеката и приватних кућа на самој обали или објашњење – како је могуће да већ годинама комерцијални објекти спречавају Атињане да се купају на свом мору и, уопште, сиђу до плаже.

Владу посебно брину спорни закони на којима инсистира „тројка” а који се односе на шкакљиво питање драстичног смањења, чак до 50 посто, пензионих фондова војске, морнарице, ваздушних снага, полиције, обалне службе и ватрогасаца. У перспективи подразумевано смањење пензија изазива негодовање и велики број захтева за превремено одлажење у пензију. У последњем тренутку се трага за блажим решењима или одлагању, с тим што је суштинско питање како ће на то реаговати инспектори „тројке” који се са владом срећу, уместо у Атини, у септембру у Паризу.

Према писању овдашње штампе, инсистирање премијера Самараса да се састанак одржи у Француској покреће дилеме и сумње медија да је реч о покушају да се грчкој јавности пружи што мање информација.

Премијер Самарас се брани да овог пута желе да избегну сталну тензију у јавности која је присутна кад год инспектори „тројке” бораве у Атини.

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика)