Politika: Nemci pravnim trikom štite „Severni tok 2”

 Parlament nemačke savezne pokrajine Meklenburg–Zapadna Pomeranija pre nekoliko dana je na vanrednoj sednici usvojio zahtev regionalne vlade i formirao ekološki fond, koji ima 11 ciljeva, a poslednji se odnosi na „Severni tok 2”. Iako nigde nije zvanično rečeno, ovaj fond se smatra nemačkim odgovorom na odluku kongresa da poništi veto američkog predsednika Donalda Trampa i odobri zakon o vojnom budžetu koji se bavi proširivanjem sankcija rusko-evropskom cevovodu.

Neočekivano brzo, čak i za dobro obaveštene nemačke medije, u četvrtak su se sastali poslanici regije u kojoj se nalazi završna tačka cevovoda, i sa samo dva uzdržana glasa (poslanici Alternative za Nemačku) izglasali Zakon o zaštiti klime i prirodne sredine ove savezne države. Zakon se na različite načine odnosi na podržavanje „zelene energije”, proizvodnju ekološki čistih energenata i očuvanje životne sredine. U tom kontekstu, fond se opisuje kao instrument koji će podržati završetak gasovoda, jer će snabdevati elektrane gasom, sve dok se u potpunosti ne pređe na obnovljive izvore, poput sunčeve energije i vetra.

U raspravi koja se vodila o ovom projektu celog prošlog meseca, upućeni su fondaciju nazivali „pametnim pravnim trikom” koji ističe doprinos očuvanju životne sredine. Premijerka pokrajine Manuela Švesig je u raspravi pred poslanicima ranije rekla da fond ne bi učestvovao u izgradnji ili upravljanju „Severnim tokom 2”, ali da on treba da ima mogućnost da pomogne njegovom završetku. Ceo pravni poduhvat ima podršku kancelarke Angele Merkel, što je potvrdila i sama premijerka Švesig rekavši novinarima da je lokalna koalicija, koju čine konzervativci i socijaldemokrate, odlučila da pokrene osnivanje klimatske fondacije u javnom sektoru.

Izgledalo je da je odlučnost Nemačke da završi gasovod pokolebana pošto je zauzela stav da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni otrovan. Kada je EU uvela ciljane sankcije Moskvi zbog ovog trovanja koje je Berlin konstatovao, a Rusija uzvratila istom merom, nemački ministri su insistirali na tome da njihovi odnosi sa Rusijom ne treba da trpe zbog „slučaja Navaljni”.

Ovim zakonskim rešenjem Nemačka će preko fonda moći da uspostavi komercijalni ogranak i preko dobavljača operativno obezbeđivati sve što je neophodno za završetak gasovoda i istovremeno zaobići američke sankcije protiv uključenih kompanija. „Bild” je samo dan pre usvajanja najavio da nije poznato kada će sednica parlamenta biti održana, ali je objasnio da bi fond podrazumevao osnivanje kompanije, koja će služiti isključivo za završetak izgradnje „Severnog toka 2”.

Na ovaj način nemačke firme će, kako bi izbegle američke sankcije, sarađivati sa ruskom stranom – ne direktno nego preko ekonomskih instrumenata koje im obezbeđuje fond. U Berlinu očekuju da će Vašingtonu biti mnogo teže da sankcijama poput zamrzavanja sredstava cilja državnu fondaciju  nego privatne kompanije.

Radovi na gasovodu su stopirani još u decembru 2019, kada su Amerikanci najavili kaznene mere svim uključenim kompanijama i odgovornim osobama. Prošlog meseca su ipak položene cevi u priobalnim područjima Nemačke i Rusije, a 15. januara bi trebalo da počne polaganje cevi u danskim vodama.

U političko-ekonomsku ratu SAD tvrde da Evropa, prvenstveno Nemačka, podriva svoju energetsku bezbednost enormnim oslanjanjem na ruski gas, dok Berlin i Moskva navode da Vašington sankcijama blokira cevovod i štiti vlastite interese otvarajući evropsko tržište za svoj gas koji nastaje preradom škriljaca i skuplji je od ruskog prirodnog gasa.

Fondacijom će upravljati bivši premijer ove savezne države Ervin Zelering iz Socijaldemokratske partije. Ovaj 71-godišnjak ima dobre političke i privredne veze, uključujući i svog partijskog prijatelja, bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji je od 2016. godine u bordu direktora „Severnog toka 2”. Država će u ovaj fond odobriti 200.000 evra, a mediji navode da je ruski partner, koji je dao novac dvema nevladinim organizacijama prilikom gradnje prve linije „Severnog toka” – sada navodno obećao 20 miliona evra.

Sada su dva nemačka udruženja za zaštitu okoline NABU i VVF izuzetno kritični prema uspostavljanju državne fondacije za životnu sredinu koja bi omogućila nastavak rada. Ova udruženja su navela da se novcem poreskih obveznika pod plaštom zaštite životne sredine podrivaju obaveze zaštite klime i da se klimatska kriza dodatno podgreva. Pored toga, oni navode da gradnja cevovoda u Baltičkom moru uništava osetljive eko-sisteme koji su već u lošem stanju.

(Politika)