Политика: Немци правним триком штите „Северни ток 2”

 Парламент немачке савезне покрајине Мекленбург–Западна Померанија пре неколико дана је на ванредној седници усвојио захтев регионалне владе и формирао еколошки фонд, који има 11 циљева, а последњи се односи на „Северни ток 2”. Иако нигде није званично речено, овај фонд се сматра немачким одговором на одлуку конгреса да поништи вето америчког председника Доналда Трампа и одобри закон о војном буџету који се бави проширивањем санкција руско-европском цевоводу.

Неочекивано брзо, чак и за добро обавештене немачке медије, у четвртак су се састали посланици регије у којој се налази завршна тачка цевовода, и са само два уздржана гласа (посланици Алтернативе за Немачку) изгласали Закон о заштити климе и природне средине ове савезне државе. Закон се на различите начине односи на подржавање „зелене енергије”, производњу еколошки чистих енергената и очување животне средине. У том контексту, фонд се описује као инструмент који ће подржати завршетак гасовода, јер ће снабдевати електране гасом, све док се у потпуности не пређе на обновљиве изворе, попут сунчеве енергије и ветра.

У расправи која се водила о овом пројекту целог прошлог месеца, упућени су фондацију називали „паметним правним триком” који истиче допринос очувању животне средине. Премијерка покрајине Мануела Швесиг је у расправи пред посланицима раније рекла да фонд не би учествовао у изградњи или управљању „Северним током 2”, али да он треба да има могућност да помогне његовом завршетку. Цео правни подухват има подршку канцеларке Ангеле Меркел, што је потврдила и сама премијерка Швесиг рекавши новинарима да је локална коалиција, коју чине конзервативци и социјалдемократе, одлучила да покрене оснивање климатске фондације у јавном сектору.

Изгледало је да је одлучност Немачке да заврши гасовод поколебана пошто је заузела став да је руски опозиционар Алексеј Наваљни отрован. Када је ЕУ увела циљане санкције Москви због овог тровања које је Берлин констатовао, а Русија узвратила истом мером, немачки министри су инсистирали на томе да њихови односи са Русијом не треба да трпе због „случаја Наваљни”.

Овим законским решењем Немачка ће преко фонда моћи да успостави комерцијални огранак и преко добављача оперативно обезбеђивати све што је неопходно за завршетак гасовода и истовремено заобићи америчке санкције против укључених компанија. „Билд” је само дан пре усвајања најавио да није познато када ће седница парламента бити одржана, али је објаснио да би фонд подразумевао оснивање компаније, која ће служити искључиво за завршетак изградње „Северног тока 2”.

На овај начин немачке фирме ће, како би избегле америчке санкције, сарађивати са руском страном – не директно него преко економских инструмената које им обезбеђује фонд. У Берлину очекују да ће Вашингтону бити много теже да санкцијама попут замрзавања средстава циља државну фондацију  него приватне компаније.

Радови на гасоводу су стопирани још у децембру 2019, када су Американци најавили казнене мере свим укљученим компанијама и одговорним особама. Прошлог месеца су ипак положене цеви у приобалним подручјима Немачке и Русије, а 15. јануара би требало да почне полагање цеви у данским водама.

У политичко-економску рату САД тврде да Европа, првенствено Немачка, подрива своју енергетску безбедност енормним ослањањем на руски гас, док Берлин и Москва наводе да Вашингтон санкцијама блокира цевовод и штити властите интересе отварајући европско тржиште за свој гас који настаје прерадом шкриљаца и скупљи је од руског природног гаса.

Фондацијом ће управљати бивши премијер ове савезне државе Ервин Зелеринг из Социјалдемократске партије. Овај 71-годишњак има добре политичке и привредне везе, укључујући и свог партијског пријатеља, бившег канцелара Герхарда Шредера, који је од 2016. године у борду директора „Северног тока 2”. Држава ће у овај фонд одобрити 200.000 евра, а медији наводе да је руски партнер, који је дао новац двема невладиним организацијама приликом градње прве линије „Северног тока” – сада наводно обећао 20 милиона евра.

Сада су два немачка удружења за заштиту околине НАБУ и ВВФ изузетно критични према успостављању државне фондације за животну средину која би омогућила наставак рада. Ова удружења су навела да се новцем пореских обвезника под плаштом заштите животне средине подривају обавезе заштите климе и да се климатска криза додатно подгрева. Поред тога, они наводе да градња цевовода у Балтичком мору уништава осетљиве еко-системе који су већ у лошем стању.

(Политика)