Politika: Koliko bi koštalo odustajanje od EU?

Ukoliko bismo odustali od Evropske unije imali bismo politički problem koji bi se onda odrazio i na ekonomiju, jer je to geopolitičko pitanje za zemlje EU”, kaže Goran Nikolić

Ima li nam života bez Evropske unije? Vojislav Koštunica, lider DSS-a, misli da ima i predlaže da Srbija zaboravi na članstvo u EU, ali da kao samostalna i politički nezavisna država ima razvijenu ekonomsku saradnju sa zemljama unije. Bez toga ne bi ni bilo lako jer, kako kažu ekonomski stručnjaci, gro trgovinske saradnje odvija se upravo sa zemljama EU i bilo bi vrlo teško sada preusmeriti taj kurs na neku drugu stranu.

Objašnjavajući da Srbija na tri načina sarađuje sa EU – putem trgovine, kapitala i radne snage, ekonomista Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, kaže da je od 2005. do kraja oktobra 2011. godine izvoz u zemlje EU, računajući i Hrvatsku koja će uskoro biti članica, iznosio 90 odsto ukupnog izvoza, a uvoz iz tih zemalja bio je 80 odsto ukupnog uvoza. To znači da je u prethodnih sedam godina 85 odsto trgovinske razmene Srbije bilo sa zemljama EU i CEFTA.

„Ukoliko bismo odustali od EU, mi bismo, verovatno, imali politički problem koji bi se onda odrazio i na ekonomiju, jer je to geopolitičko pitanje za zemlje EU, što u EU, naravno, niko neće da vam prizna”, kaže Nikolić i kao potvrdu navodi izjave pojedinih ambasadora evropskih zemalja u Srbiji.

Ekonomista Milan R. Kovačević je eksplicitniji i kaže da EU, sa ekonomskog stanovišta, nema alternativu: „Možemo mi zaokrenuti, pa ne ići u EU, ali to bi sa ekonomskog stanovišta bilo ravno propasti, jer su nam ekonomske veze najjače sa EU. Nama je izuzetno potrebno da više izvozimo i da dobijemo više kapitala iz inostranstva, a to sve skupa bolje možemo da ostvarimo oslanjanjem na evropsko tržište nego na neki drugi način”.

Ideja o raskidanju političkih, a zadržavanju ekonomskih veza, dodaje Nikolić, nije nova. Nešto slično se već desilo u slučaju Kvebeka koji je 1995. godine pri raspisivanju referenduma za izlazak iz kanadske federacije naveo da želi da zadrži najčvršće ekonomske odnose sa Kanadom.

Ako EU nije prisilan i nametnut projekat Srbiji, o kojem ne može slobodno da se odlučuje, onda je sasvim legitimno i moguće da se na neodređeno zaustavi taj političko-integracioni proces, tim pre što će on inače biti zaustavljen dok se EU u svom postojećem obliku ne redefiniše, ocenjuje Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”. Zato je i logično očekivati da se ekonomske veze ne pokidaju.

„Ne ide naš izvoz u zgradu briselske administracije, nego mi sarađujemo sa zemljama članicama EU na principu obostrane koristi. Sarađuje se sa konkretnim pojedinačnim zemljama, ne vidim zašto bi ’nečlanstvo’ bilo prepreka. Jako je važno reći – nije reč o ratu sa Briselom nego samo o jednom stopiranju ili zamrzavanju tih integracija pod ovim uslovima koji su očigledno nepovoljni ne samo politički za Srbiju u ovom trenutku”, ističe Vukadinović.

On dodaje da ekonomskih posledica eventualnog političkog zaokreta ne bi smelo da bude, osim ako EU nije prisilna zajednica koja nas zapravo ucenjuje da uđemo unutra. A i toga delimično ima, pa je takva mogućnost, kako kaže, zapravo pretnja: „Jedna od poslednjih batina kojom se srpska javnost pokušava zaplašiti, u situaciji kada su već sve šargarepe uglavnom potrošene”.

A da li bi Srbija, za svaki slučaj, mogla brzo da se preorijentiše na drugo tržište? Ističući da je udaljenija tržišta teže osvajati zbog većih transportnih troškova, Milan R. Kovačević kaže da je nama zapravo teško da širimo prodaju i na evropskom tržištu.

„Nije tako lako, kao što pričaju političari, osvajati neka druga tržišta – morate da se odomaćite u toj zemlji, vidite kanale za prodaju, da stvorite svoju mrežu i logistiku...”, objašnjava on.

Prema mišljenju dr Nevena Cvetićanin, sa Instituta društvenih nauka, ideja o zamrzavanju evrointegracija nastala je iz pragmatičnih razloga – kao predizborni adut jer prija ušima birača da čuju da EU nije jedina alternativa na koju Srbija može da se osloni, a ima i strateški efekat.

„Uočeno je da Srbija verovatno neće moći dugoročno da napreduje na putu evrointegracija prvenstveno zbog problema koje ima sama EU. Metaforički rečeno, to liči na odnos momka i devojke koji vide da im u odnosu ne ide baš najbolje i samo je pitanje ko će prvi da raskine tu klimavu vezu koja je postala naporna za obe strane. Budući razvoj događaja i unutar EU i u odnosima EU i Srbije će tu ideju potvrditi ili demantovati. Zavisno od tog razvoja događaja ona će se moći okarakterisati ili kao dalekovida ili kao naivna”, ukazuje Cvetićanin.

Na pitanje da li bi zaustavljanje evrointegracija imalo posledice, on kaže da je sama EU u teškim ekonomskim problemima i da više ne važi, ako je uopšte ikada bila validna, koncepcija po kojoj će poteći med i mleko kada se pridružimo EU.

„U tom smislu verovatno će biti nekih negativnih ekonomskih posledica po nas ukoliko ne nastavimo proces pridruživanja, ali njih će i inače svakako biti jer EU u ovom momentu spasava samu sebe”, navodi Cvetićanin.

B. Čpajak – B. Baković

(Politika)