Политика: Колико би коштало одустајање од ЕУ?

Уколико бисмо одустали од Европске уније имали бисмо политички проблем који би се онда одразио и на економију, јер је то геополитичко питање за земље ЕУ”, каже Горан Николић

Има ли нам живота без Европске уније? Војислав Коштуница, лидер ДСС-а, мисли да има и предлаже да Србија заборави на чланство у ЕУ, али да као самостална и политички независна држава има развијену економску сарадњу са земљама уније. Без тога не би ни било лако јер, како кажу економски стручњаци, гро трговинске сарадње одвија се управо са земљама ЕУ и било би врло тешко сада преусмерити тај курс на неку другу страну.

Објашњавајући да Србија на три начина сарађује са ЕУ – путем трговине, капитала и радне снаге, економиста Горан Николић, из Института за европске студије, каже да је од 2005. до краја октобра 2011. године извоз у земље ЕУ, рачунајући и Хрватску која ће ускоро бити чланица, износио 90 одсто укупног извоза, а увоз из тих земаља био је 80 одсто укупног увоза. То значи да је у претходних седам година 85 одсто трговинске размене Србије било са земљама ЕУ и ЦЕФТА.

„Уколико бисмо одустали од ЕУ, ми бисмо, вероватно, имали политички проблем који би се онда одразио и на економију, јер је то геополитичко питање за земље ЕУ, што у ЕУ, наравно, нико неће да вам призна”, каже Николић и као потврду наводи изјаве појединих амбасадора европских земаља у Србији.

Економиста Милан Р. Ковачевић је експлицитнији и каже да ЕУ, са економског становишта, нема алтернативу: „Можемо ми заокренути, па не ићи у ЕУ, али то би са економског становишта било равно пропасти, јер су нам економске везе најјаче са ЕУ. Нама је изузетно потребно да више извозимо и да добијемо више капитала из иностранства, а то све скупа боље можемо да остваримо ослањањем на европско тржиште него на неки други начин”.

Идеја о раскидању политичких, а задржавању економских веза, додаје Николић, није нова. Нешто слично се већ десило у случају Квебека који је 1995. године при расписивању референдума за излазак из канадске федерације навео да жели да задржи најчвршће економске односе са Канадом.

Ако ЕУ није присилан и наметнут пројекат Србији, о којем не може слободно да се одлучује, онда је сасвим легитимно и могуће да се на неодређено заустави тај политичко-интеграциони процес, тим пре што ће он иначе бити заустављен док се ЕУ у свом постојећем облику не редефинише, оцењује Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”. Зато је и логично очекивати да се економске везе не покидају.

„Не иде наш извоз у зграду бриселске администрације, него ми сарађујемо са земљама чланицама ЕУ на принципу обостране користи. Сарађује се са конкретним појединачним земљама, не видим зашто би ’нечланство’ било препрека. Јако је важно рећи – није реч о рату са Бриселом него само о једном стопирању или замрзавању тих интеграција под овим условима који су очигледно неповољни не само политички за Србију у овом тренутку”, истиче Вукадиновић.

Он додаје да економских последица евентуалног политичког заокрета не би смело да буде, осим ако ЕУ није присилна заједница која нас заправо уцењује да уђемо унутра. А и тога делимично има, па је таква могућност, како каже, заправо претња: „Једна од последњих батина којом се српска јавност покушава заплашити, у ситуацији када су већ све шаргарепе углавном потрошене”.

А да ли би Србија, за сваки случај, могла брзо да се преоријентише на друго тржиште? Истичући да је удаљенија тржишта теже освајати због већих транспортних трошкова, Милан Р. Ковачевић каже да је нама заправо тешко да ширимо продају и на европском тржишту.

„Није тако лако, као што причају политичари, освајати нека друга тржишта – морате да се одомаћите у тој земљи, видите канале за продају, да створите своју мрежу и логистику...”, објашњава он.

Према мишљењу др Невена Цветићанин, са Института друштвених наука, идеја о замрзавању евроинтеграција настала је из прагматичних разлога – као предизборни адут јер прија ушима бирача да чују да ЕУ није једина алтернатива на коју Србија може да се ослони, а има и стратешки ефекат.

„Уочено је да Србија вероватно неће моћи дугорочно да напредује на путу евроинтеграција првенствено због проблема које има сама ЕУ. Метафорички речено, то личи на однос момка и девојке који виде да им у односу не иде баш најбоље и само је питање ко ће први да раскине ту климаву везу која је постала напорна за обе стране. Будући развој догађаја и унутар ЕУ и у односима ЕУ и Србије ће ту идеју потврдити или демантовати. Зависно од тог развоја догађаја она ће се моћи окарактерисати или као далековида или као наивна”, указује Цветићанин.

На питање да ли би заустављање евроинтеграција имало последице, он каже да је сама ЕУ у тешким економским проблемима и да више не важи, ако је уопште икада била валидна, концепција по којој ће потећи мед и млеко када се придружимо ЕУ.

„У том смислу вероватно ће бити неких негативних економских последица по нас уколико не наставимо процес придруживања, али њих ће и иначе свакако бити јер ЕУ у овом моменту спасава саму себе”, наводи Цветићанин.

Б. Чпајак – Б. Баковић

(Политика)