недеља, 15. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Кад ни 100 бодова није довољно за упис у средњу школу
Хроника

Политика: Кад ни 100 бодова није довољно за упис у средњу школу

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 14. јул 2011.

Бивши осмаци хрлили су јуче у гимназије и средње стручне школе, нестрпљиви да окончају борбу за столицу, напокон постану ученици првог разреда и, са пребринутом бригом, уживају у остатку распуста. Мањи део најмлађе генерације средњошколаца није искористио први дан уписа, процењују директори школа и напомињу да се први уписни круг завршава данас. Још неуписани будући прваци, од 8 до 15 сати, школама треба да доставе читко попуњен образац за упис у први разред, сведочанство о завршеној осмолетки, уверење о положеном завршном испиту, извод из матичне књиге рођених, лекарско уверење, потребно за поједине образовне профиле, и дипломе са такмичења.

Неизбежан трошак – и до 6.000 хиљада динара – на самом упису сачекао је будуће и угоститеље и здравствене раднике, као и узимање мера за обавезне радне униформе, које ће носити у току практичне наставе. Обавештење да родитељи могу приложити 2.000 динара, и више, за „ђачки динар” – истакнуто је готово у свакој школи, али овај намет не сме бити услов за упис.

– Нема редова ни чекања. Још не верујем да сам „за длаку” остварио жељу и уписао огледно одељење администратора рачунарских мрежа, са укупно 97,5 бодова, а последњи примљен првак имао је 97 поена – радовао се Стефан Станишић, од јуче ђак првак Електротехничке школе „Никола Тесла” у Београду.

Најмлађом генерацијом „Тесле” и јагмом за место предавачи су презадовољни, а директорка Рада Камбан истиче да је, у поређењу са претходним годинама, за 14 поена виши минималан број бодова за упис и да је свим примљеним првацима ова школа била прва или друга жеља. Слично је у Техничкој школи у Чачку, где је јуче уписано 90 првака, а најтраженији смерови су електротехничар рачунара и архитектонски техничар.

Слободних места није остало у Трећој београдској гимназији, која је и ове године у врху листе школа које је најтеже уписати. У математички смер примила је 120 првака, међу којима је најлошији освојио 98,48 поена. Последњи, 93. на листи, за упис у друштвени смер има 97,5 бодова.

– Најтеже је било уписати двојезично одељење за италијански језик. Од 23 примљена ђака, први је завредео 125,5, а последњи 100,98 бодова. Са укупно 114,25 поена, међу првим сам гимназијалцима италијанског одељења Треће гимназије – каже Марија Михајловић.

Сва места су попуњена у по три одељења математичког и језичког смера и у једном одељењу спортског одсека Ужичке гимназије. Највећа конкуренција била је на природном смеру, где је уписни праг 89 бодова. Последњи првак на друштвеном смеру има 88,12 поена.

– Нисмо то очекивали, јер је ранијих година било обрнуто и увелико у корист „друштвењака”. Уписаћемо доста добру децу – казао је Саша Станојевић, професор Ужичке гимназије и члан уписне комисије, коментаришући да није било гужве ни проблема.

Осим гимназијских смерова, економски, правно-биротехнички и медицински смерови и ове године су међу најтраженијима.

– Иако највише првака Прва економска школа у Београду прима у смеру економски техничар, са 92,16 бодова нисам лако успела да заузмем место – казала је Милица Стојиљковић, која је на школовање дошла из околине Прокупља.

Бабички смер у Медицинској школи „Београд” био је четврта жеља Нине Марковић, која не намерава да се пребаци на неки други смер, свесна да гинеколошко-акушерске сестре увек недостају код нас и у свету.

– Наручила сам униформу која кошта 1.900 динара. Купила сам и комплет уџбеника за први разред за 8.300 динара – похвалила се будућа бабица.

За радну униформу, на упису, прваци у смеровима кулинарски техничар, кувар и посластичар, у београдској Угоститељско-туристичкој школи морали су да издвоје 3.800 динара. Њихови вршњаци примљени у одељења угоститељских техничара и конобара за тегет панталоне и прслук, белу кошуљу или блузу и лептир машну, за дечаке, односно ешарпу, за девојчице, издвајају 6.000 динара.

Најпријемчивији смерови најмлађој генерацији истоимене школе у Нишу били су кулинарски и туристички техничар.

– Три одељења будућих кувара недовољно је да примимо све заинтересоване. Покушавају родитељи, моле да се прошири листа да би деца могла да остваре прву жељу и постану ђаци кулинарског смера, али немамо места – објаснила је Љиљана Стојановић, директорка нишке Угоститељско-туристичке школе.

Бивши основци који после првог уписног круга у први разред средње школе остану нераспоређени данас треба да попуне нове листе жељених школа, водећи рачуна да то буду куће знања у којима је остало места. Информације о слободним местима доступне су на сајту www.upis.mp.gov.rs, а распоређивање ученика по школама и смеровима у другом уписном кругу обавиће се 16. јула.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер