Politika: Ima li političkih i finansijskih zloupotreba u NVO sektoru

Ako niste NVO bliska nekoj političkoj stranci, na republičkom ili lokalnom nivou sve i da imate najbolji projekat on će zauvek ostati samo mrtvo slovo na papiru, kažu u jednom delu civilnog sektora. Oni koji se popularno deklarišu kao „Druga Srbija”, pak, tvrde da su svi ravnopravni te da je važno samo imati dobar projekat i da su ovakve prozivke samo u službi disciplinovanja nevladinih organizacija.

Naravno, niko nije spreman da pod imenom i prezimenom upre prstom u kolegu iz civilnog sektora kao u nekoga ko je dobio pare za svoj projekat jer je blizak vlasti ili nekoj političkoj partiji. Ako nemate čvrst dokaz da je to što neko neuobičajeno često pobeđuje na konkursima, koje raspisuje neka lokalna samouprava, rezultat njegove veze sa strankom, kako kaže jedan od aktivista NVO, bolje je ćutati.

Direktor Centra za praktičnu politiku i aktivista za ljudska prava Dragan Popović koji je autorskim tekstom pokrenuo priču o prećutkivanim problemima i trvenjima unutar civilnog sektora kaže da je glavni problem što još niko nije spreman da javno progovori o spregama politike i NVO već se tajno, u kuloarima podmeću te priče i kvalifikacije.

„Ako neko radi za državu to treba i da se kaže, jer je opasno da se predstavljate kao deo civilnog sektora, a da radite u korist vlade ili neke političke stranke. Druga stvar je kad se javno radi u partnerstvu sa nekom institucijom, to rade svi i to je osnovna uloga NVO kako bi društvo bilo bolje, a državne institucije jače. Mnoge NVO rade edukaciju sudija, pa i političkih stranaka i to je legitimno”, objašnjava Popović za „Politiku”.

Programski direktor Cesida Đorđe Vuković, pak, kaže da će svako ko ima dobar projekat dobiti pare. Prema njegovim rečima oni koji su digli galamu uglavnom su oni koji nisu dobili pare za neke projekte.

„Moguće je da postoji veza politike i NVO, ali to je ozbiljna optužba koja momentalno šalje u zatvor i čoveka u stranci i onoga iz NVO i onoga ko je kontrolisao dodelu sredstava. Nisam čuo da je to masovna pojava”, kaže Vuković.

Ako postoji negde liberalno tržište, kako ističe, postoji u civilnom sektoru. „Naravno, svugde imate nekih povlašćenih koji imaju veći uticaj, ali to se ne dešava u 99 odsto slučajeva. Toga nema ni više ni manje nego u drugim oblastima”, kategoričan je Vuković.

Iako ne negira da postoje uticaji nekih NVO na donatore, Saša Gajin, koji je na čelu Koalicije protiv diskriminacije, ističe da nema govora o monopolima kao što neki tvrde.

„Postoji razlika između onih organizacija koje poštuju princip zalaganja za poštovanje ljudskih prava i demokratije i koji pokušavaju da vlast učine odgovornom ili da insistiraju na odgovornosti vlasti za poštovanje i zaštitu ljudskih prava. Na drugoj strani su oni koji se nekada deklarativno, ali ni to uvek, zalažu za poštovanje ljudskih prava i demokratije, ali ne insistiraju na odgovornosti vlasti”, objašnjava Gajin.

Naši sagovornici se slažu da su finansijske malverzacije kada su u pitanju sredstva koja daju strani donatori, zbog rigorozne kontrole praktično isključena. Ali i da je drugačija situacija kada su u pitanju sredstva koja se dobijaju iz budžeta Srbije.

NVO je na udaru dvostruke kontrole, kaže Popović. S jedne strane ih kontroliše država kao i sva preduzeća, oni podnose finansijske izveštaje i redovno ih inspekcije kontrolišu. Na drugoj strani je donatorska kontrola i što je NVO veća to je i kontrola veća. Kad se počnu dobijati ozbiljna sredstva od EU svi oni, kaže Popović, traže i nezavisnu reviziju, po pravilu iz inostranstva.

Prema Vukovićevim rečima svi donatori imaju neku politiku i može da se desi da su neke NVO u prvom planu. To se po pravilu, kako kaže, dešava jer donatori imaju dobra iskustva sa njima.

„Imate i donatore koji traže projekte pod šiframa i ne znaju koga ocenjuju. Neki, pak, insistiraju da pojedine organizacije sa kojima oni imaju dobra iskustva nastave da rade to što rade, što je takođe legitimno. Oni imaju interna pravila po kojima dele novac. Ako jednom pogrešite ili prevarite donatora ne možete računati više na sredstva”, objašnjava Vuković i dodaje da je najveći problem to što nema jasnih kriterijuma za podelu novca civilnom sektoru iz domaćih izvora.

J. Cerovina

(Politika)